Словаци су почели да се настањују у Петровац 1745 године. У Футогу су са велепоседником Арсеном Чарнојевићем закључили уговор о настањивању 25. маја 1747 године. Уговором о настањивању су добили на коришћење и обраду целокупан петровачки атар. Од жетве су били у обавези давати девети део а из Бодоња (део атара који је био пустош) осми део. Уједно, од 1748 године, било им је дозвољено имати две кафане, једну господску и једну општинску, и обавезу узимања залиха пива и ракије од футошких власти.
Крајем 1779 године је у Петровцу било 448 кућа, 11718 јутара земље, 708 мушкараца, 675 жена, 688 дечака и 600 девојчица. Заједно 2671 становника, који су плаћали порез у висини 2039 златника и 25 крајцара.
Петровачки евангелисти након добијања верске слободе, 17983 године дали су изградити храм, који је пројектовао Јозеф Киш. Године 1820 су одлучили да га поправе али уједно и увећају и прошире. Набавили су 400.000 цигала а из Липтова дрва за градњу, приближно 400 балвана, која су пловила реком Вах и Дунав све до Бегеча. Пројект и изградњу су поверили Јакубу Сцхмаусу из Новог Врбаса.
Нови храм су почели градити у априлу 1821 године. Године 1823 радови су били завршени а 13. октобра 1823 године урађено је посвећење петровачког евангеличког а.в. храма. У годинама најинтензивнијих радова – 1822 године, петровачка евангеличка а.в. црква имала је 4364 душа и 410 ђака.
Првим официјелним попом Словачке евангеличке а.в. цркве у Петровцу је постао Ондреј Стехло, који је имао прву службу 18. августа 1783. Након њега године 1818 наступио је Јан Стехло, његов син, а остао је на служби до смрти 1868 године, када је поп постао Јурај Мрва, који је у Петровцу био активан до 1915 године. Његов наследник је постао Самуел Старке, након њега 1957 године Павел Шкантик, све до своје смрти, када је на функцију наступио петровачки свештеник Самуел Врбовскy, тренутно бискуп у Словачкој евангеличкој а.в. цркве у СЦГ.
Половином 19. века Петровац је почео друштвено и економски да расте. Петровачке занатлије су добили еснафско право а 17. Јула 1842 године су организовали оснивачки састанак еснафа. У том периоду у петровцу је било приближно 70 занатлија.
Петровац је ускоро и званично постао градић и добио је могућност да има своју пијацу и организује сајмове.
Године 1845 је почела са радом Недељна школа а Стефан Хомола је основао библиотеку. Данас општинска библиотека у Петровцу носи његово име. Има више од 50.000 књига и једина је библиотека у Србији, која има већински књижни фонд на словачком језику.
Богата позоришна традиција у Петровцу је почела са представом „Stary vozka Petra III.“ 27. августа 1866. године. Организатором ове прве представе је био Јозеф Виктор Рохоњ, касније палеонтолог, лекар и универзитетски професор у Прагу. Данас у Петровцу функционише аматерско Позориште ВХВ а од 2003 године и Словачко војвођанско позориште, прво и једино професионално позориште војвођанских Словака.
Пољопривреда представља традиционално и једно од главних запослења у Петровцу. И сада оно представља главни или помоћни извор прихода већине Петровчана.
Крајем 19. века у Петровцу је живело 7491 Словака а број узгајивача хмеља је био у порасту. Хмељ је био посађен на 50 ха а пре економске кризе 1927 године, хмељ је узгајало 836 петровачких домаћинстава на 500 ха (930 к. ј.).
Скоро свако словачко насеље у Војводини је имало другачији изглед традиционалне народне ношње. И Петровац има своју типичну ношњу, која је у другој половини 20. века почела полако да се губи а сада у свакодневници је врло ретка.
Већ од 1745 године у Петровцу се спомињу први учитељи. О правилној настави се може говорити само од 1783 године. Најстарија зграда школе је била поред цркве и била је мала. Године 1825 изградили су нову а временом, како је Петровац растао, отваране су нове школе у целој општини.
Петровац тренутно има једну основну школу и једну предшколску установу.
За Петровац и Словаке у Војводини је било изузетно значајно оснивање Словачке гимназије 1919. Године. Тренутно је то Гимназија Јана Колара са интернатом, на којој је и Одељење за словачке педагоге Педагошког факултета у Сомбору.
Штампарија у Петровцу је била свечано отворена 28. августа 1919. године и њеном улогом је било да обезбеди словачко штампано слово за војвођанске Словаке. Штампала је и издавала новине, часопис за литературу и културу „Нов живот“, часопис за децу „Зорничка“, словачки магазин „Ровина“, а од 1919. Године најстарији словачки годишњак у Војводини Народни календар.
Године 1919. Су се у Петровцу организовале прве Словачке народне свечаности. Организовале су се правилно сваке године у августу све до другог светског рата, а и касније, до 1954. године, када су обустављене. Обновљене су 1992. године. То је била а и тренутно јесте највећа и најмасовнија национална манифестација војвођанских Словака. На СНС 1932. Године, у Петровцу је основана најмасовнија организација Словака – Матица словачка. Активности матице су биле обновљене 1990 године, такође у Петровцу, где се и тренутно налази њено седиште.
Прва уметничка изложба у петровцу је била организована 28. Августа 1919. године. Сада, од 1989. године, у Петровцу су активне две уметничке галерије: Галерија Зузке Медвеђ и Галерија К. М. Лехотског у петровачкој гимназији. У Петровцу се сваке друге године, од 1991. године, организује и централна ликовна манифестација војвођанских Словака Бијенале словачких уметника у СЦГ.
За очување етнолошких специфичности у Петровцу, надлежан је Народни музеј основан 1949. Године, али у овом тренутку за очување словачког фолклора такође имају заслуге и КУД Петровачка дружина и Удружење петровачких жена, које правилно организују етнолошке изложбе.
Петровац непрекидно мења свој архитектонски изглед. О томе најбоље говоре старе и нове фотографије из прошлости и садашњости Петровца.
Текст из каталога
ПЕТРОВАЦ прошлост и садашњост речју и сликом
(аутор изложбе и каталога: Владимир Валенћик
Фотографије: архив Народног музеја у Бачком Петровцу, Јан Ђиња мл., арцхив Јарослава Чјепа и архив Вјере Бенка)
{nomultithumb}
