Словаци су почели да се настањују у Петровац 1745 године. У Футогу су са велепоседником Арсеном Чарнојевићем закључили уговор о настањивању 25. маја 1747 године. Уговором о настањивању су добили на коришћење и обраду целокупан петровачки атар. Од жетве су били у обавези давати девети део а из Бодоња (део атара који је био пустош) осми део. Уједно, од 1748 године, било им је дозвољено имати две кафане, једну господску и једну општинску, и обавезу узимања залиха пива и ракије од футошких власти.
Крајем 1779 године је у Петровцу било 448 кућа, 11718 јутара земље, 708 мушкараца, 675 жена, 688 дечака и 600 девојчица. Заједно 2671 становника, који су плаћали порез у висини 2039 златника и 25 крајцара.
Петровачки евангелисти након добијања верске слободе, 17983 године дали су изградити храм, који је пројектовао Јозеф Киш. Године 1820 су одлучили да га поправе али уједно и увећају и прошире. Набавили су 400.000 цигала а из Липтова дрва за градњу, приближно 400 балвана, која су пловила реком Вах и Дунав све до Бегеча. Пројект и изградњу су поверили Јакубу Сцхмаусу из Новог Врбаса.