Galeriji Zuzke Medveđ za 20-ti rođendan

U 2009 godini vojvođanski Slovaci se podsećaju na godišnjice vredne pažnje vodećih institucija kulture, za koje im po prvi put na svoj način čestita i novo osnovan Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka. Jedna od njih je i Galerija Zuzke Medveđ iz Petrovca, koja 01. jula 2009 slavi 20 godina osnivanja i kontinuiranog rada na očuvanju, povećanju i razvoju slovačke likovne scene.
U toku 20 godina u ovoj Galeriji je stvorena bogata kolekcija umetničkih dela, koju karakterizuje naime ravnoteža žanra i promišljena politika izlagačkih aktivnosti. Za ovo zahvaljujemo kako likovnim umetnicima iz redova vojvođanskih Slovaka, kojih dostignuća se često mere po svetskim kriterijima kao i stručnom radu vodećih ličnosti galerije. Ne svaka oblast kulture vojvođanskih Slovaka može da se pohvali ovakvim bilansom, koji je u stvari rezultat kontinuiranog rada i dobrih osnova postavljenih u prošlosti.
Promišljen i sistematski pristup ka likovnom stvaralaštvu vojvođanskih Slovaka u sebi obuhvata i oblast upravljanja likovnim kulturnim nasledstvom. Radi se o kompleksnim i odgovornim aktivnostima, koje u isto vreme mogu biti kreativne i inspiracione. Naime, prenošenje kulturnih artefakata iz generacije na generaciju, njihovo obuhvatanje u nove kontekste, neponovljiva interakcija sa okolinom ali i svojom istorijom, omogućuje da ove kulturne vrednosti preuzimaju nova značenja i da svoje priče pričaju od početka.
20-tu godišnjicu Galerije Zuzke Medveđ slavimo upravo na dan njenog osnivanja svojstvenom kontekstualizacijom i auto-aktualizacijom, kada u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka predstavljamo kulturnoj javnosti Novog Sada deset, do nedavno u vrlo lošem stanju, danas već restauriranih uljanih slika naše prve akademske slikarke. Ovi radovi na dan 20-te godišnjice svedočiće o bogatom likovnom nasledstvu vojvođanskih Slovaka, ističući ljudsku kreativnost i kulturnu različitost. Za ovim korakom, će sigurno slediti novi koraci, slični u svojoj inovativnosti a isto tako različiti svojim sadržajem. Kada u ovim rezolucijama budemo uspešni, onda će rad našeg Zavoda biti svrsishodan a kultura vojvođanskih Slovaka biti integrisana na osnovu svojih specifičnosti.

Direktor
Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka
Milina Sklabinski

Prilikom 20-te godišnjice osnivanja i rada

Likovna umetnost slovačkih autora u Vojvodini ima dugu i kompleksnu tradiciju. To je oblast kulture, koja još uvek nije dovoljno i stručno proučena.
Davno, početkom osamdesetih godina prošlog veka u petrovačkoj galeriji Blatno, svoje pionirske korake uradila je grupa mladih entuzijasta. Ponudili su novu formu i sadržinu. Evidentno je kvalitativno pomeranje, i prisustvo novih poetika. Moderno koncipirane izložbe i provokativne prezentacije stvaranja aktuelnih slovačkih umetnika, bile su izgleda skandalozne. Bila su to vremena, kada su se branile proživljene vrednosti, zasnovane na tradicionalnoj etno-kulturi. Dominirao je populizam, da li kao ponavljanje socijalističkih ideja o obaveznoj masovnosti u kulturi, ili je to jednostavno bio primitivan strah od nečeg novog, nepoznatog. Princip populizma stajao je kao Damoklov mač iznad glava pojedinaca – koji su u to vreme bili stvarnom progresivnom elitom.. sva sreća, da je upravo ta ”blatnovska” grupa preživela maltretiranja i napade branitelja kvazi-socijalističkih ideologa i nastavila raditi u novoosnovanoj Galeriji Zuzke Medveđ, 01. jula 1989 godine.
Likovni imetak Zuzke Medveđ je postao matična, dakle primarna sadržina aktivnosti galerije, ali ni u kojem slučaju jedina. Već na samom početku se radilo profesionalno i stručno. Galerija je otvorila vrata umetnicima raznih profila i pravaca. Prezentovali su se dela akademskih umetnika ali i naivnih i amatera. U novembru 1991 godine u galeriji je bilo otvaranje 1. bijenala slovačke vojvođanske likovne umetnosti. Do danas je ovo najveća prezentacija slovačkih akademskih i afirmisanih umetnika van granica Slovačke. Inicijativom časopisa za literaturu i kulturu “Nový život” Bijenale je dobilo propratnu manifestaciju – Likovno savetovanje, koje je vremenom postalo jedini stručni simpozijum o likovnoj umetnosti. Na savetovanju se dodeljuju dve nagrade. Nagrada K. M. Lehotskog za najlepšu izložbu između dva bijenala i nagrada Kirila Kutlika za životno delo. Bijenale je postalo tradicionalna umetnička manifestacija, poznata ne samo u Petrovcu, ali gostovalo je i u Novom Sadu, Beogradu, Kikindi. U galeriji su gostovali mnogi afirmisani srpski umetnici, umetnici iz Slovačke, Australije, Kanade ...
Fundus galerije ima preko 1000 slika, crteža i skica. Osnovna delatnost galerije je izložbeno-dokumentarna.
Navedena knjiga je logičnim nastavkom prve, štampane prilikom 10. godišnjice GZM. Nova knjiga bi uključila sledećih 10 godina uspešnog i bogatog rada galerije i postala bi redak dokument i svedočanstvo vremena.


mr Pavel Čanji, akademski slikar - grafičar

Petnaest godina rada Galerije Zuzke Medveđ

 Od svog osnivanja 01. jula 1989 godine do danas, Galerija Zuzke Medveđ postala je najznačajnija likovna institucija vojvođanskih Slovaka. Savremena likovna umetnost vojvođanskih Slovaka se i zahvaljujući Galeriji Zuzke Medveđ u novijim vremenima institucionalizovala, kao jedan od najživljih i najbogatijih segmenata savremene kulture vojvođanskih Slovaka. Za prošlih petnaest godina, u izložbenim prostorima Galerije Zuzke Medveđ završno sa 2004 godinom, realizovalo se šesdeset i jedna izložba. Od toga više od polovine (36 izložbi i jedna dvojna izložba) bile su samostalne likovne prezentacije pre svega vodećih slovačkih vojvođanskih umetnika, najviše akademskih i profesionalnih, ali i umetnika-amatera i naivnih umetnika. Setili smo se i Zuzke Medveđ, četiri puta, zbog toga što je njen zavetni poklon građanima Petrovca bio impuls za osnivanje ove galerije, memorijalnim izložbama i na Mihala Kiralja (1955 – 1995), Olgu Garay-Babylon (1905 – 1988) i na prvog akademskog slikara iz redova vojvođanskih Slovaka Karla Miloslava Lehotskog (1879 – 1929). Samostalne izložbe smo realizovali prilikom životnih jubileja umetnika.
 Zajedničkih izložbi u Galeriji Zuzke Medveđ u periodu od 1989 – 2004 bilo je dvadeset četiri. Bilo je to nekoliko izložbi umetnika-amatera i naivnih umetnika, nekoliko izložbi alternativnog ili eksperimentalnog umetničkog pravca i nekoliko izložbi sa tematskim usmerenjem. Najznačajnija zajednička izložba koja se održava u neparnim godinama od 1991 godine je Bijenale slovačkih umetnika u Srbiji i Crnoj Gori, ili Jugoslaviji, koja svake druge godine okuplja i prikazuje radove više od dvadeset slovačkih profesionalnih i akademski učenih umetnika.
U prethodnom periodu bilo je realizovano 7. bijenala. Prilikom bijenala Galerija Zuzke Medveđ dodeljuje umetnicima Nagradu K. M. Lehotskog za najbolju samostalnu izložbu za prethodni period od dve godine, kao i Nagradu Kirila Kutlika za životno delo.
 Od 1999 godine Galerija Zuzke Medveđ, u saradnji sa redakcijom časopisa “Nový život”, organizuje Likovno savetovanje, na kojem se analiziraju pitanja iz prošlosti i savremena likovna umetnost vojvođanskih Slovaka.
 Galerija Zuzke Medveđ je u velikoj meri doprinela afirmaciji i popularizaciji likovne umetnosti vojvođanskih Slovaka u širim razmerima, kako u našoj državi, tako i u Slovačkoj. U saradnji sa Kancelarijom za dijasporu iz Slovačke republike, 2000 godine je organizovala prvu zajedničku izložbu slovačkih akademskih i profesionalnih umetnika iz Jugoslavije u Slovačkoj, pod nazivom “Uticaji”. Takođe je bila jedan od organizatora samostalne izložbe Pavla Čanjija u palati Predsednika u Bratislavi. Godine 2001, je zajedno organizovala izložbu slika Zuzke Medveđ u Narodnom muzeju u Beogradu a realizovala je i nekoliko prezentacija savremene likovne umetnosti u Novom Sadu (2002), u Kikindi i Beogradu (2004).
U nesrećnim privrednim i društvenim uslovima Galerija Zuzke Medveđ je postala dakle značajna kulturna institucija vojvođanskih Slovaka. Ovom publikacijom hteli smo da odamo počast petnaest godina dugom putu i setiti se nekih slika naših umetnika, koje smo već imali mogućnost da vidimo u izložbenim prostorima Galerije Zuzke Medveđ.

Vladimir Valenćik

Umelecká orientácia Zuzky Medveďovej

Opširnije: Umelecká orientácia Zuzky Medveďovej

Dôkladne poznať a doceniť tvorbu Zuzky Medveďovej nie je možné bez sprítomnenia a ozrejmenia svojrázneho tradičného ľudopisného prúdu v slovenskom výtvarnom umení a bez poznania jeho tendencií v historickom kontexte.
Tento svojrázny prúd, tvorbou zameraný na vidiecku tematiku, vlastne na ľudovo-žánrovú maľbu a vo svojich začiatkoch i na portrétovanie významných osobností z národného života, vznikol polovicou 19. storočia ako štúrovská iniciatíva, ktorá sa manifestovala aj vo výtvarnej forme. Na samom začiatku týchto snažení stál maliar a litograf Peter Michal Bohúň (1822 – 1879), ktorý v Orle tatránskom (1846) zverejnil výtvarný program, určujúci jeho výtvarný zámer vydávať ručne kolorované litografické obrazy slovenských ľudových krojov, obrazy slovenskej krajiny a portréty významných osobností.
Takto tematicky orientovaný program – uplatnený na život vojvodinských Slovákov – je blízky výtvarno-tematickej orientácii maliarky Zuzky Medveďovej.
Na Slovensku sa výtvarné úsilie ľudovo-žánrového maliarstva prejavilo najmä v 90. rokoch 19. storočia. Najvýznamnejšími umelcami tohto obdobia boli Jozef Hanula (1863 – 1944) a výtvarníci z tzv. Grupy uhorsko-slovenských maliarov, založenej z iniciatívy maliara Jaroslava Augustu (1878 – 1970), ktorá si dala za úlohu výtvarne spracovať život slovenskej dediny. Do tohto združenia okrem Jaroslava Augustu patrili aj Gustáv Mallý (1879 – 1952) a Emil Pacovský (1879 – 1948).
Prvý akademický maliar z radov vojvodinských Slovákov Karol Miloslav Lehotský (1879 – 1929), lalitský rodák, na výzvu svojho kolegu a priateľa z pražskej akadémie Jaroslava Augustu tiež vystavoval v rámci tohto prvého výtvarného združenia na Slovensku a pod jeho vplyvom sa určitý čas venoval dedinskému ľudovému žánru a ľudovo-žánrovému portrétu.
V kontexte dejín umenia Slovákov v Juhoslávii môžeme teda konštatovať určitú nadväznosť výtvarného diela Zuzky Medveďovej na toto obdobie v tvorbe Karola Miloslava Lehotského.
Vplyv maliarskeho programu Grupy uhorsko-slovenských maliarov ešte dlho vyžaroval, aby nakoniec vyvrcholil vo výtvarnom diele Martina Benku (1888 – 1971), ktorý Zuzku Medveďovú navštívil počas pobytu v Petrovci roku 1934. Jeho monumentalizmom tradičná folklorizujúca podoba ľudopisnej maľby vrcholí a zároveň sa aj končí.
Treba zdôrazniť, že dvadsiate roky 20. storočia v slovenskom výtvarnom umení – s prvkami luminizmu a s domináciou žánrovej a ľudopisnej maľby – boli na úrovni myslenia z konca 19. storočia a iba tridsiate roky, keď Zuzka Medveďová už absolvovala štúdium a pôsobila v Petrovci, umelci Mikuláš Galanda (1895 – 1938) a Ľudovít Fulla (1902 – 1980) slovenské výtvarníctvo usmerňujú k moderne.
Výtvarnú tvorbu Zuzky Medveďovej treba pozorovať a hodnotiť v týchto reláciách, lebo táto umelkyňa vychádza z uvedených koordinát tradícií ľudovo-žánrovej maľby a neopustila ju až do konca života, nevšímajúc si nové umelecké postoje k výtvarnej tvorbe v súčasnom maliarstve.

Zuzka Medveđ - Biografija

Opširnije: Zuzka Medveđ - BiografijaJedna od prvih slovačkih slikarki, Zuzka Medveđ rodila se 5. oktobra 1897. godine u Bačkom Petrovcu. Izrasla je u seljačkoj porodici, što je znatno uticalo na njeno stvaralaštvo, kako u tematskom smislu tako i u likovnom shvatanju. Likovni talenat je ispoljila već u osnovnoj školi, dok ju je šira javnost prvi put primetila na izložbi slika i ručnih radova tokom Narodnog zbora i Slovačkih narodnih svečanosti u Petrovcu 28. avgusta 1919. Zuzka Medveđ – "samouka seoska devojka" tada se javnosti predstavila prvi put sa svojim slikama i skulpturama.
Sa namerom da upiše akademiju, u februaru 1921. godine odlazi u Prag. Pošto je u Prag stigla izvan rokova za prijemne ispite, počela je da pohađa privatnu školu prof. Ferdinanda Engelmilera, poznatog pejzažiste. Kasnije, iz finansijskih razloga odlazi u Berlin, kako bi nastavila studije. No, zbog nedovoljnog poznavanja jezika morala je da se vrati kući. U ovom periodu , u Petrovcu je priredila svoju prvu samostalnu izložbu, 3. i 4. septembra 1922. u zgradi, gde se danas nalazi njena galerija. Na izložbi je prikazala 95 dela, od toga 40 ulja na platnu. Na prvom mestu u katalogu ove izložbe bile su Slovačka soba i Žetva, navedene kao najvrednije slike Zuzke Medveđ.
Nakon toga, Zuzka Medveđ se ipak upisuje na studije ali u Zagrebu, na Umetničko – industrijskoj školi. Međutim, zahvaljujući prvenstveno učitelju Julijusu Kubanjiju, Medveđovoj polazi za rukom da se ponovo vrati u Prag, položi prijemni ispit i da se upiše na Akademiju likovne umetnosti. Umetničke studije u Pragu završila je 1929. godine.
Godine 1982. Skupština opštine Bački Petrovac dodelila je Zuzki Medveđ Oktobarsku nagradu. Tada već 85 – godišnja Zuzka Medveđ nameravala je da se trajno preseli u Petrovac. Ovu nameru nikad nije ostvarila.
Zuzka Medveđ umrla je u Pezinku (Bratislava, Slovačka republika) 1. februara 1985. godine a urna sa njenim pepelom stavljena je u grob njenih roditelja i sestara na petrovačkom groblju 3. marta 1985.
Njeno umetničko delo u Petrovcu čuva Galerija Zuzke Medveđ, koja je otvorena 1. jula 1989. godine.

Vladimir Valenćik

Još članaka...

Ekspozicije muzeja

expozicie-mvs

Osnovnom obavezom muzeja je čuvati za buduće generacije kolekcije predmeta i koristiti ih za razvoj i proširenje znanja na osnovu proučavanja, vaspitno-obrazovnih aktivnosti, stalnih ekspozicija, privremenih izložbi i drugim naučnim aktivnostima. Ove aktivnosti moraju da budu u skladu sa definisanom linijom i vaspitno-obrazovnim pravcem muzeja.

Galerija Zuzke Medveđ

GZM

Galerija Zuzke Medveđ svečano je otvorena u subotu, 1. jula 1989. Prvu izložbenu ekspoziciju činilo je 54 restauriranih dela Zuzke Medveđ iz dobijenog fonda. Ekspoziciju su sačinjavali portreti, portreti sa narodnom nošnjom, narodno-žanrovske figuralne kompozicije, mrtva priroda, akti i pejzaži.

Narodno graditeljstvo

najstarsy-dom

Spomenik kulture od izuzetnog značaja „Zavičajna kuća“ u Petrovcu je građevina panonskog tipa koje su se gradile od 18. do polovine 20. veka. Kuća je građena tehnikom nabijanja gline i celom površinom je delimično ukopana u zemlju. Krov je na dve vode, napravljen od trske i okrenut zabatom prema ulici. U kući se nalaze predmeti koji predstavljaju tradicionalno prebivalište vojvođanskih Slovaka.

Iz sadržaja...

velke zhromazdenie

Slovaci i Velika narodna skupština u Novom Sadu…

Slovaci i Velika narodna skupština u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine Autor: MA Jan…
JAN CAJAK

2013 - Ján Čajak 1863 – 1944

Dokumentárna výstava pri príležitosti 150. výročia narodenia a 70. výročia úmrtia Ján…
Default Image

Bienále - amatéry

Bienále - amatéry
Default Image

Michal Hasík

Nožničkový výstrih, koláž, maľba – samostatná výstava. 10.08.1991 – 20.08.1991

Lista izložbi GZM

3 BIENALE Katalog - 20 DECEMBER 2014

3. bienále slovenských výtvarníkov – amatérov

26.12. – 31.12.2014 – 3. bienále slovenských výtvarníkov amaterov. Kolektívna výstava umelcov z…
2014 R JANDRIC grafiky

Radovan Jandrić – grafiky

10.10. – 11.11.2014 – Radovan Jandrić – grafiky, samostatná výstava pri príležitosti životného…
01 Dni-japonskej-g 0514-00

Dni japonskej kultúry

22.05. – 10.06.2014 Dni japonskej kultúry – výstava ukiyo-e grafík z 18. a 19. storočia, majiteľa…

Izložbe MVS

Plagat PREDOK slovensky

Предок - симбол етничког идентитета…

Предок - симбол етничког идентитета војвођанских Словака
velke zhromazdenie

Slovaci i Velika narodna skupština u…

Slovaci i Velika narodna skupština u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine Autor: MA Jan Đemrovski
plagat za horami2018 tlac 1

Za horami, za dolami – tri storočia…

Pomaly to už budú tri storočia, odkedy na území dnešnej Vojvodiny žijú príslušníci slovenského…
Website by Webmedia