2009 - Obredi prelaza

Opširnije: 2009 - Obredi prelazaVažan segment kulture svakog društva su običaji. Običaji nam olakšavaju međusobnu komunikaciju, međusobno povezuju članove jedne zajednice, izdvajaju „nas“ od drugih, pomažu nam da izađemo na kraj sa raznim životnim situacijama i često su naša veza sa prirodom. U svetu nema društva (zajednice) bez običaja, oni su njegov sastavni deo i neodvojivi su deo svakog pojedinca.

Običaji koji su primenjivani u prelomnim situacijama čoveka ili društva a čije pridržavanje je strogo propisano su obredi (rituali). Primenjuju se na simboličkoj ravni i njegovim izvršenjem se promena za koju su vezane postaje legitimna.

2008 - Odeća dece u prošlosti

Opširnije: 2008 - Odeća dece u prošlosti

Tradicionalno odevanje dece, kao tema istraživanja, etnografima dugo nije bila zanimljiva. Jedan od razloga je izgled ove odeće – ona je bila jednostavna, praktična i pre svega skromno ukrašena. Osim ovoga, dečija odeća se nije (sa)čuvala kao odeća odraslih jer su deca svoju odeću brzo pohabala ili su je nasleđivali mlađa braća i sestre.
Pod pojmom dečija odeća se podrazumeva način odevanja dece dok ona ne počnu da nose odeću odraslih. Odeća dece zavisi od uzrasta tačnije od fizičkog razvoja deteta.
Uprkos tome što se tradicionalna odeća dece Slovaka u Vojvodini menjala prema promenama odeće odraslih, sačuvani su i neki arhaični elementi ili forme odevanja kao npr. delovi odeće koji liče na druge košulje koje nose oba pola.

 

2007 - Tradičný účes Slovákov vo Vojvodine a prikrívky hlavy

Opširnije: 2007 - Tradičný účes Slovákov vo Vojvodine a prikrívky hlavy

Dôležité miesto v kroji Slovákov má pokrývka hlavy a úprava vlasov. Je to najarchaickejšia časť odevu. Ihlice, ktoré sa používajú v Banáte a hrebene z Báčky a Sriemu, používajú sa od čias príchodu Slovákov a územie Vojvodiny. Pokrývky na hlavách vydatých žien, čepiec alebo čepec a kitka, i keď menia formu, materiál i spôsob ozdobovania, zachovávajú si svoje tradičné poslanie.

Dievčatám sa vlasy nestrihali ale sa zapletali tak, aby sa o ne nemuseli starať aspoň niekoľko dní. Charakteristické je zapletanie vlasov na zápletky, na vykrútky a na bikuľe. Na zápletky sa česalo v Báčke a Srieme. V Banáte (s výnimkou Aradáča) sa češe na výkrutky. Dievčatá v Aradáči, v dedinách Sriemu a Báčky sú česané aj na bikuľe. O niečo novšie spôsoby česania dievčat sú zapletanie do dvoch, troch alebo štyroch vrkočov.

2005 - Petrovac: prošlost i sadašnjost rečju i slikom

Opširnije: 2005 - Petrovac: prošlost i sadašnjost rečju i slikomSlovaci su počeli da se nastanjuju u Petrovac 1745 godine. U Futogu su sa veleposednikom Arsenom Čarnojevićem zaključili ugovor o nastanjivanju 25. maja 1747 godine. Ugovorom o nastanjivanju su dobili na korišćenje i obradu celokupan petrovački atar. Od žetve su bili u obavezi davati deveti deo a iz Bodonja (deo atara koji je bio pustoš) osmi deo. Ujedno, od 1748 godine, bilo im je dozvoljeno imati dve kafane, jednu gospodsku i jednu opštinsku, i obavezu uzimanja zaliha piva i rakije od futoških vlasti. 
Krajem 1779 godine je u Petrovcu bilo 448 kuća, 11718 jutara zemlje, 708 muškaraca, 675 žena, 688 dečaka i 600 devojčica. Zajedno 2671 stanovnika, koji su plaćali porez u visini 2039 zlatnika i 25 krajcara.
Petrovački evangelisti nakon dobijanja verske slobode, 17983 godine dali su izgraditi hram, koji je projektovao Jozef Kiš. Godine 1820 su odlučili da ga poprave ali ujedno i uvećaju i prošire. Nabavili su 400.000 cigala a iz Liptova drva za gradnju, približno 400 balvana, koja su plovila rekom Vah i Dunav sve do Begeča. Projekt i izgradnju su poverili Jakubu Schmausu iz Novog Vrbasa.

2004 - Izložba slovačke narodne nošnje

Narodni muzej je pravim bogatstvom duhovne i materijalne kulture Slovaka koji žive u Vojvodini.
Zbirke Muzeja čuvaju predmete domaće izrade, zanatstva, narodne odeće ali i bogatu arhivu.
Većina predmeta u Muzeju datira iz druge polovine 19. veka i početka 20. veka. Zbog toga što je prostor Muzeja tesan, odlučili smo se za uređenje interijera i narodnu nošnju.

Inventar sobe u prvoj polovini 19. veka čine: krevet, sto, klupe, retko stolice, onda kovčeg ili orman, čiviluk. Već od druge polovine 19. veka deo interijera bila je jednokrilni ili dvokrilni orman, koju je obično nevesta donosila u miraz. Red farbanih tanjira, koji su krasili zidove seoskih soba i kuhinja davao je konačnu sliku interijera.

1980 - Materijalna kultura Slovaka u Vojvodini

Opširnije: 1980 - Materijalna kultura Slovaka u VojvodiniSlovačka etnička grupa u Jugoslaviji živi duže od dva veka, najviše u Vojvodini – u Bačkoj, Banatu i Sremu.Slovaci su se u naše krajeve počeli seliti u procesu etničkih migracija evropskog stanovništva, već na početku XVIII. veka, koje su bile posledica socijalno-ekonomskih uslova u to vreme. Snažnija struja migracije je nastanila ove krajeve već polovinom XVIII. veka, i to gospodska imanja u Bačkoj a onda i prostore Vojničke granice Banata i Srema. 
Godina 1745 je označena kao početak nastanjivanja slovačkog naroda na prostorima Bačke. Tada je prva grupa slovačkih doseljenika došla na futoško imanje i nastanila deo atara opštine Petrovac. To je bilo ujedno prvo i najbrojnije naselje na prostorima Bačke.

Izložbe

Pretpostavlja se da je do 90-tih godina 20. veka, u Narodnom muzeju u Petrovcu, bilo postavljeno otprilike 100 izložbi na temu kulture, istorije (najbrojnije su bile izložbe iz perioda II. svetskog rata), narodnog pisateljstva i likovne umetnosti.
Period obeležen vrlo aktivnim izložbenim radom je period, kada je direktorom muzeja bila istoričarka istorije Zlata Kišgeci.
Najtemeljnija obrađena i reprezentativna etnografska izložba u ovom muzeju bila je postavljena 1980 godine pod imenom Materijalna kultura Slovaka u Vojvodini. Autor izložbe je Mila Bosić a na pripremi izložbe je učestvovala i Jaroslava Čanji.
Nakon obnavljanja muzeja 2004 godine, osim osvežene ekspozicije slovačke sobe sa kraja 19. veka, ređale su se i sledeće izložbe: izložba slovačke narodne nošnje (2004 godina, autori izložbe Tatjana Mitić i Miroslava Blažić-Petraš), izložba iz istorije Petrovca (2005 godine, autor izložbe Vladimir Valenćik), izložba pod nazivom Tradicionalne frizure i oglavlja Slovaka u Vojvodini (2007 godina, autori izložbe Tatjana Mitić i Miroslava Blažić-Petraš), 2008 godine je u Plavom salonu bila postavljena izložba Narodnog muzeja Odeća dece Slovaka u Vojvodini (autor izložbe Miroslava Blažić-Petraš), a 2009 godine, opet u Plavom salonu, Ceremonije prelaza Slovaka u Vojvodini (autori izložbe mr Martin Štrbka i Miroslava Blažić).
U Zavičajnoj kući u Petrovcu je stalna postavka na temu kultura življenja prvih doseljenih Slovaka u Vojvodinu.

Autor teksta:
Miroslava Blažić

Ekspozicije muzeja

expozicie-mvs

Osnovnom obavezom muzeja je čuvati za buduće generacije kolekcije predmeta i koristiti ih za razvoj i proširenje znanja na osnovu proučavanja, vaspitno-obrazovnih aktivnosti, stalnih ekspozicija, privremenih izložbi i drugim naučnim aktivnostima. Ove aktivnosti moraju da budu u skladu sa definisanom linijom i vaspitno-obrazovnim pravcem muzeja.

Galerija Zuzke Medveđ

GZM

Galerija Zuzke Medveđ svečano je otvorena u subotu, 1. jula 1989. Prvu izložbenu ekspoziciju činilo je 54 restauriranih dela Zuzke Medveđ iz dobijenog fonda. Ekspoziciju su sačinjavali portreti, portreti sa narodnom nošnjom, narodno-žanrovske figuralne kompozicije, mrtva priroda, akti i pejzaži.

Narodno graditeljstvo

najstarsy-dom

Spomenik kulture od izuzetnog značaja „Zavičajna kuća“ u Petrovcu je građevina panonskog tipa koje su se gradile od 18. do polovine 20. veka. Kuća je građena tehnikom nabijanja gline i celom površinom je delimično ukopana u zemlju. Krov je na dve vode, napravljen od trske i okrenut zabatom prema ulici. U kući se nalaze predmeti koji predstavljaju tradicionalno prebivalište vojvođanskih Slovaka.

Izložbe MVS

velke zhromazdenie

Slovaci i Velika narodna skupština u…

Slovaci i Velika narodna skupština u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine Autor: MA Jan Đemrovski
plagat za horami2018 tlac 1

Za horami, za dolami – tri storočia…

Pomaly to už budú tri storočia, odkedy na území dnešnej Vojvodiny žijú príslušníci slovenského…
150 rokov divadla

150 rokov divadla v Petrovci,…

05.08.2016 – 31.12.2016 – 150 rokov divadla v Petrovci, dokumentačná výstava autora Vladimíra…

Lista izložbi GZM

3 BIENALE Katalog - 20 DECEMBER 2014

3. bienále slovenských výtvarníkov – amatérov

26.12. – 31.12.2014 – 3. bienále slovenských výtvarníkov amaterov. Kolektívna výstava umelcov z…
2014 R JANDRIC grafiky

Radovan Jandrić – grafiky

10.10. – 11.11.2014 – Radovan Jandrić – grafiky, samostatná výstava pri príležitosti životného…
01 Dni-japonskej-g 0514-00

Dni japonskej kultúry

22.05. – 10.06.2014 Dni japonskej kultúry – výstava ukiyo-e grafík z 18. a 19. storočia, majiteľa…

Iz sadržaja...

Default Image

Spolupráca

• Múzeum Vojvodiny, Dunavska, Novi Sad, Srbsko Tel. 021 420566 www.muzejvojvodine.org.rs…
9-bienale 2007

9. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku -…

Najväčšia a najvýznamnejšia výtvarná manifestácia Slovákov v Srbsku – uskutočňujúca sa…
Default Image

4. bienále slovenských výtvarníkov v Juhoslávii -…

Tohtoročné (prvé) Medzinárodné sympózium o výtvarnom umení Slovákov v Juhoslávii a 4.…
Website by Webmedia