2013 - Da li me poznajete?

Reč fotografija potiče iz grčke reči photos – svetlo i graphos – pisanje, u bukvalnom prevodu je to „pisanje svetlom“. Počeci fotografije se tiču tehničkog napretka i izuma u 19. Veku, koje su se dešavale na polju nauke i umetnosti. Fotografija je za vreme svog kratkog i dinamičnog razvoja prošlo kroz razne oblike i mehaničke forme.
Osnovnom i važnom formom mehanike je poznata Camera obscura (lat. mračna komora), koja predstavlja optički uređaj i prethodnik je fotoaparata. Camera obscura je u principu kutija sa rupom na jednoj strani, tako da svetlo iz spoljašnje scene, po prelasku kroz rupu, pada na konkretno mesto na suprotnoj strani zida kutije. Sa ovim aparatom je projektovana slika uvek bila manja nego što zapravo jeste i bila je naopačke. Kamera je imala dugoročan, viševekovni razvoj.
Na kraju 19. veka i na početku 20. veka, fotografija se približila i običnom čoveku a ljudi su zavoleli fotografisanje, koje je bilo prisutno u svakom gradiću. Osim svojih ateljea, fotografi su radili i na putovanjima, sajmovima i selima. Dostupnost fotografije na kraju 19. veka izazvala je interesovanje za individualni i grupni fotografski portret. Fotografisali su značajne ličnosti iz sveta politike i kulture. Kasnije, na početku 20. veka, prevagu su imali fotografije porodice i venčanja, ali fotografisali su se i đaci u školama, na pričešću, vojnici, sahrane, mrtvi u sanducima i slično. Značajnom vrstom fotografije u to vreme bila je i fotografija gradskih ulica, trgova, arhitektonskih detalja ili celina, koje su se koristili na listićima korespondencije a danas takođe predstavljaju dokument prošlog vremena.
Tehnika i kvalitet fotografije su se postepeno unapređivale, dok je fotografija postala dostupna svim društvenim slojevima. Litografija i ručno kolorisane pozadine su bile omiljene tehnike, koje su se koristile za dodatnu obradu. Fotografija je postala do te mere omiljena, da su se uramljene fotografije koristile kao slike na zidu, kao sećanje na značajna dešavanja u životu porodice i to pre svega fotografije mladenaca, gde su još dodavali venac od mlade i pero od mladoženje.
Poznato nam je više vrsta fotografija, kao npr. informativne, dokumentarne, naučne, reportažne, umetničke, modne i razne vrste, kojih je danas mnogo, iz razloga što se fotografija konstantno razvija u raznim pravcima. Ulogom fotografije je širiti spoznaju o čoveku i što bliže dokumentovati savremene novosti. Upravo zato fotografija predstavlja značajni deo umetnosti, nauke i tehnike.
Izložba je realizovana sa ciljem da se javnosti prezentuju fotografije iz bogatog fonda Muzeja vojvođanskih Slovaka. Za ovu priliku, izložene su fotografije iz porodičnog života Slovaka u periodu prve polovine 20. veka, i to: fotografije dece, mladih, odraslih i fotografije članova porodice u raznim situacijama. Izložba ukazuje na značajne momente u životu, kao što su porodični običaji (krštenje, svadba i sahrana člana porodice), radne aktivnosti (rad na njivi, gradnja kuće, klanje ili berba), takođe društvene i poslovne prilike. Izložene fotografije dokumentuju vreme, nameštaj iz tog vremena, mašine, muzičke instrumente i drugo.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Autori teksta i izložbe:
Ana Seč – Pintir, etnolog
Marijan Pavlov, etnolog
(tekst iz kataloga Da li me poznajete?, 2013)