2009 - Obredi prelaza

2009 Obradi-prechoduVažan segment kulture svakog društva su običaji. Običaji nam olakšavaju međusobnu komunikaciju, međusobno povezuju članove jedne zajednice, izdvajaju „nas“ od drugih, pomažu nam da izađemo na kraj sa raznim životnim situacijama i često su naša veza sa prirodom. U svetu nema društva (zajednice) bez običaja, oni su njegov sastavni deo i neodvojivi su deo svakog pojedinca.
Običaji koji su primenjivani u prelomnim situacijama čoveka ili društva a čije pridržavanje je strogo propisano su obredi (rituali). Primenjuju se na simboličkoj ravni i njegovim izvršenjem se promena za koju su vezane postaje legitimna. Specifičnu grupu obreda čine obredi prelaza. Oni se vežu za prelomne trenutke u životu pojedinca, u kojima dolazi do promene biološkog, porodičnog ili socijalnog položaja ili stanja. Najčešći obredi prelaza su obredi vezani za rođenje ili smrt, zatim svadbeni obredi i obredi vezani za odrastanje (inicijacije). Odlikuju ih sličnost nekih elemenata, delova obreda prelaza i postojanje tri faze.
Teorija obreda prelaza je jedna od najvažnijih teorija u evropskoj etnologiji. Tvorac ove teorije je belgijski naučnik Arnold van Genep početkom 20. veka, a 60. godina 20. veka ova teorija doživljava svoju renesansu.
Cilj izložbe Obredi prelaza je da pruži osnovne smernice koje su vezane za problematiku obreda prelaza, da proširi na vlastitu kulturu i da ukaže na neke specifične elemente i simbole u kulturi Slovaka u Vojvodini.Ova izložba predstavlja idealno polazište za dalje izložbe koje bi se nadovezale i produbile problematiku vezanu za obrede prelaza Slovaka u Vojvodini, uz prethodno terensko istraživanje.


Obredi prelaza vezani za rođenje

Utvrđivanjem trudnoće započinje put ženinog prelaska iz jednog društvenog statusa u jedan sasvim drugi – ona postaje majka donoseći na svet novo ljudsko biće koje treba da postane deo društva, zajednice. Kao i generacijama pre njih, žena i dete prolaze, po ustaljenom redu, kroz tri faze obreda prelaza.
Prvu fazu, fazu separacije, žena prolazi još u trudnoći. Druga faza – marginalna faza počinje porođajem i na kraju, treća faza se završava krštenjem deteta i označava definitivno prihvatanje i potvrdu novog statusa za majku i dete. Krajnji cilj obreda prelaza je ponovno uspostavljanje ustaljenog poretka i vraćanje u ustaljeni životni tok. Da bi stekla novu ulogu u društvu, ulogu majke, trudnica najpre mora da se distancira, tačnije da se odvoji od svoje početne uloge, od svog početnog statusa. Ona postaje drugačija, nesvakidašnja osoba. Zato za trudnicu u fazi separacije važe posebna pravila ponašanja i odnosa prema drugima ali menja se i odnos drugih prema njoj. Tako npr. najbolje je kada je trudnica što više kod kuće i kada izbegava kontakte sa nepoznatim ljudima da je neko ne bi urekao (slov. pozrieť na ošklivé), zatim, ukućani teže da joj udovolje svim željama kad je hrana u pitanju i ne daju joj da radi teže poslove itd.
Porođajem se ulazi u drugu, marginalnu fazu. U ovoj fazi, majka i dete su u nekoj vrsti vakuma, vremenskog i društvenog međuprostora. Osnovna karakteristika marginalne faze je da postoje neka posebna pravila i zabrane u vezi sa kretanjem, hranom, odevanjem i sl. glavnih subjekata u ritualu. Majka i dete su u ovoj fazi nedefinisanog statusa opasni za druge ljude jer se veruje da su u vezi sa onostranim i samim tim su nečisti. Istovremeno, oni su posebno ranjivi pa im je potrebna posebna zaštita od uticaja nečistih sila. Zato se majka i dete privremeno izoluju – oko kreveta na kome leže se kači posebno napravljena plahta, kutnica. Izolacija majke i deteta traje dok traje magijsko-ritualna nečistoća tj. do sticanja nove uloge i vraćanja u zajednicu. Sledi faza agregacije ili prihvatanja. Dok porodilja leži smeštena iza kutnice, posećuje je najpre najbliža rodbina, komšinice i drugarice. Po pravilu, 6 nedelja od rođenja deteta sledi krštenje. Krštenje je obred potvrde statusa i primanja deteta u porodicu i širu društvenu zajednicu. Majka kao ritualno nečista, nije odlazila na krštenje. Dete nosi kuma u jastučetu preko koga je na putu do crkve, prebačena marama ili posebno sašivena prostirka. Pokrivanje deteta je nužna zaštita od uroka. Nekoliko dana kasnije, majka prvi put odlazi u crkvu na „vadzku“. Posle ovog rituala, ona je ritualno čista. Time prestaje tabu kontakta majke i deteta sa ostalim članovima zajednice.

Svadba kao obred prelaza

Svadba kao obred prelaza treba da osigura bezbednu promenu statusa i uloge mladića i devojke u status oženjenog muža i udate žene. U prvu fazu, fazu separacije mladenci ulaze u vreme prosidbe i ona se intenzivira približavanjem svadbe. Druga faza – marginalna faza svoj vrhunac doživljava na svadbi, u postupcima pre venčanja a od venčanja počinje treća faza kada se prihvata novostečeni status mladog bračnog para. Separacija mladenaca podrazumeva njihovo izdvajanje iz svakodnevnog života. Ovo odvajanje je motivisano potrebom za promenom i prihvatanjem drugačijeg statusa i drugačijih uloga. Momak i devojka postaju nesvakidašnje osobe za koje važe posebna pravila ponašanja. Tako nevesta na glavi na svadbi ali i nekoliko nedelja pre svadbe kada ide u crkvu (ohlaške) nosi koleso (kao devojka) ali nosi i partu, svadbeni venac kojim je izdvojena iz reda devojaka. Vrhunac ove faze je ritual opraštanja od porodice i ostalih svadbara (odobierka) pre odlaska na venčanje. Mladenci su u marginalnoj fazi. Odlazi se na venčanje. U ovoj fazi, mladenci objedinjuju oba statusa (onaj koji napuštaju i onaj koji stiču) a u stvari ne poseduju do kraja ni jedan. Odvajanje se produbljuje jer opasnost po mladence dostiže svoj vrhunac. Istovremeno, mladenci su opasni po druge članove zajednice. Ova opasnost i istovremena osetljivost mladenaca potiče iz njihovog nedefinisanog statusa.
Faza agregacije je faza u kojoj se mladencima potvrđuje novostečeni status. Sam čin venčanja je centralna ritualna radnja u ovoj fazi. Posle venčanja, ulaskom u mladoženjinu kuću, nevesta mora da prođe kroz obrede prihvatanja i umilostivljavanja domaćina i kućnog kulta (obilaskom ognjišta ili gledanjem u odžak, čišćenjem i nošenjem drva redušama u kuhinji, ljubljenjem ruke mladoženjinim roditeljima, darivanjem dece na mladoženjinoj svadbi). Posle rituala primanja neveste u kuću, slede dalje ritualne radnje kojim se potvrđuje status mladog bračnog para: skidanje parte ili čepčenje, deljenja kolača koji donose sa nevestine svadbe, ispijanje slatke rakije koju nudi nevesta i sl.

Obredi prelaza vezani za smrt

 Kada neko umre, obred prelaza treba da osigura prelazak pokojnika sa ovog na onaj svet. Dok je rođenje čin dolaska iz onog na ovaj svet, smrt je odlazak sa ovog na onaj svet. Separacija pokojnika podrazumeva odvajanje od uobičajenog života i prekidanje dotadašnjih veza pokojnika sa svetom živih. Pripremanje za onaj svet podrazumeva najpre ritualno očišćenje. Ovim se on distancira od prethodnog statusa i priprema se za prihvatanje novog. Pokojnika operu, čistom vodom, bez sapuna. Oblačenje pokojnika u svečanu odeću je dalji pokazatelj izdvajanja ritualnog subjekta u procesu približavanja onom svetu i distanciranja od ovog sveta.
 U marginalnoj fazi, pokojnik nema definisan status, on je smešten između ovog sveta, sveta živih i onog drugog sveta, sveta mrtvih. Otuda ambivalentan odnos živih prema pokojniku za kojeg se veruje da je nečist i opasan. Istovremeno, sve što je došlo u kontakt sa pokojnikom smatra se nečistim. Zato su na snazi stroga pravila o kontaktu sa pokojnikom – voda u kojoj je pokojnik okupan se ne prosipa bilo gde, peškir kojim je pokojnik obrisan se ne zadržava nego se stavlja u kovčeg sa pokojnikom, posle sahrane obavezno je pranje ruku. Smrt je u tradicijskoj kulturi shvaćena kao prelaz u drugi oblik postojanja. Duša nastavlja da živi svoj život nezavisno od tela. Zbog nedefinisanog statusa pokojnika, duša je (još uvek vezana za telo) u ovoj fazi potencijalno opasna po žive. Zato se čine određeni postupci kojima se teži sprečavanju nepoželjnih aktivnosti pokojnikove duše. Na primer, u trenutku smrti otvaraju se vrata ili prozori da duša pokojnika lakše izađe/izleti napolje, pokojniku se podvezuje brada da mu usta ostanu zatvorena jer se veruje da se kroz otvorena usta duša može vratiti u telo pokojnika, pokojnik se iznosi iz kuće nogama napred da se ne bi vratio. Verovanje da je pre konačnog raskida sa ovim svetom, zbog nedefinisanog statusa pokojnika ovaj opasan za žive ali i živi su opasni za njega, vidljiv je i u običaju da se pokojnik ne ostavlja sam, posebno tokom noći, da bi se sačuvao od raznih zlonamernih uticaja.
 Agregacija počinje verovanjem da je pokojnik uveden u onaj svet. Našavši se u zemlji, pokojnik se približava onom svetu i zato sam čin sahranjivanja definitivno označava fizičko odvajanje pokojnika od zajednice i novi status. Živi novi status pokojnika potvrđuju npr. bacanjem grumena zemlje u raku. Posebno se ističe sahrana devojke ili momka. Pokojna devojka ili momak se sahranjuju u svadbenom ruhu. Time sahrana postaje supstitucija svadbe. Pogođeni smrću nekog svog, članovi porodice se sami nalaze u posebnom stanju – oni se izdvajaju od ostalih članova zajednice time što za njih važe posebna pravila ponašanja i odevanja (nošenje crnine). Ova izdvojenost živih traje sve vreme dok traje žalost. Ona se završava onda kada se veruje da je došlo do konačnog priključenja pokojnika onom svetu. Posle toga, živi se postepeno vraćaju u uobičajeni životni tok.


Zaključak

Mi pripadamo jednom čovečanstvu, u okviru kojeg postoji mnoštvo različitih kultura, koje su i pored međusobnih razlika u mnogo čemu slične. To je zato što polaze iz iste osnove, iz samog ljudskog iskustva. U okviru ove raznolikosti svoje mesto ima i jedinstvena kultura vojvođanskih Slovaka.

  • Obradi-prechodu_01a
  • Obradi-prechodu_02a
  • Obradi-prechodu_03a
  • Obradi-prechodu_04a
  • Obradi-prechodu_05a
  • Obradi-prechodu_06a
  • Obradi-prechodu_07a
  • Obradi-prechodu_08a
  • Obradi-prechodu_09a
  • Obradi-prechodu_10a
  • Obradi-prechodu_11a
  • Obradi-prechodu_12a
  • Obradi-prechodu_13a
  • Obradi-prechodu_14a
  • Obradi-prechodu_15a
  • Obradi-prechodu_16a
  • Obradi-prechodu_17a
  • Obradi-prechodu_18a
  • Obradi-prechodu_19a
  • Obradi-prechodu_20a
  • Obradi-prechodu_21a
  • Obradi-prechodu_22a
  • Obradi-prechodu_23a
  • Obradi-prechodu_24a
  • Obradi-prechodu_25a
  • Obradi-prechodu_26a
  • Obradi-prechodu_27a
  • Obradi-prechodu_28a
  • Obradi-prechodu_29a


Literatura

1. Jovanović Bojan, Magija srpskih obreda, Beograd, 2005.
2. Lič Edmund, Kultura i komunikacija, Beograd, 1983.
3. Rudolf Bednárik, Slováci v Juhoslávii, Bratislava, 1964.
4. Marta Botíková, Svadobný obrad u Slovákov vo Vojvodine, Slovenský národopis, 37, 1-2/1989.

Autor výstavy a katalógu:
Miroslava Blažićová-Petrášová
(text prevzatý z katalógu Obrady prechodu Slovákov vo Vojvodine)

Ekspozicije muzeja

expozicie-mvs

Osnovnom obavezom muzeja je čuvati za buduće generacije kolekcije predmeta i koristiti ih za razvoj i proširenje znanja na osnovu proučavanja, vaspitno-obrazovnih aktivnosti, stalnih ekspozicija, privremenih izložbi i drugim naučnim aktivnostima. Ove aktivnosti moraju da budu u skladu sa definisanom linijom i vaspitno-obrazovnim pravcem muzeja.

Galerija Zuzke Medveđ

GZM

Galerija Zuzke Medveđ svečano je otvorena u subotu, 1. jula 1989. Prvu izložbenu ekspoziciju činilo je 54 restauriranih dela Zuzke Medveđ iz dobijenog fonda. Ekspoziciju su sačinjavali portreti, portreti sa narodnom nošnjom, narodno-žanrovske figuralne kompozicije, mrtva priroda, akti i pejzaži.

Narodno graditeljstvo

najstarsy-dom

Spomenik kulture od izuzetnog značaja „Zavičajna kuća“ u Petrovcu je građevina panonskog tipa koje su se gradile od 18. do polovine 20. veka. Kuća je građena tehnikom nabijanja gline i celom površinom je delimično ukopana u zemlju. Krov je na dve vode, napravljen od trske i okrenut zabatom prema ulici. U kući se nalaze predmeti koji predstavljaju tradicionalno prebivalište vojvođanskih Slovaka.

Izložbe MVS

velke zhromazdenie

Slovaci i Velika narodna skupština u…

Slovaci i Velika narodna skupština u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine Autor: MA Jan Đemrovski
plagat za horami2018 tlac 1

Za horami, za dolami – tri storočia…

Pomaly to už budú tri storočia, odkedy na území dnešnej Vojvodiny žijú príslušníci slovenského…
150 rokov divadla

150 rokov divadla v Petrovci,…

05.08.2016 – 31.12.2016 – 150 rokov divadla v Petrovci, dokumentačná výstava autora Vladimíra…
Hermanov brloh Hermanova jazbina Celje 1a

2016 - Narodeniny v Hermanovom brlohu –…

17.02.2016 – 10.03.2016 – Narodeniny v Hermanovom brlohu – Detské múzeum, Celje, SlovínskoAutorka…

Lista izložbi GZM

3 BIENALE Katalog - 20 DECEMBER 2014

3. bienále slovenských výtvarníkov – amatérov

26.12. – 31.12.2014 – 3. bienále slovenských výtvarníkov amaterov. Kolektívna výstava umelcov z…
2014 R JANDRIC grafiky

Radovan Jandrić – grafiky

10.10. – 11.11.2014 – Radovan Jandrić – grafiky, samostatná výstava pri príležitosti životného…
01 Dni-japonskej-g 0514-00

Dni japonskej kultúry

22.05. – 10.06.2014 Dni japonskej kultúry – výstava ukiyo-e grafík z 18. a 19. storočia, majiteľa…

Iz sadržaja...

Svadba Zuzka Medvedova

Umelecká orientácia Zuzky Medveďovej

Dôkladne poznať a doceniť tvorbu Zuzky Medveďovej nie je možné bez sprítomnenia a…
Default Image

Vladimir Stepanov

25.06.2013
150 rokov divadla

150 rokov divadla v Petrovci, dokumentačná…

05.08.2016 – 31.12.2016 – 150 rokov divadla v Petrovci, dokumentačná výstava autora…
Website by Webmedia