2008 - Odeća dece u prošlosti

 Tradicionalno odevanje dece, kao tema istraživanja, etnografima dugo nije bila zanimljiva. Jedan od razloga je izgled ove odeće – ona je bila jednostavna, praktična i pre svega skromno ukrašena. Osim ovoga, dečija odeća se nije (sa)čuvala kao odeća odraslih jer su deca svoju odeću brzo pohabala ili su je nasleđivali mlađa braća i sestre. 

Pod pojmom dečija odeća se podrazumeva način odevanja dece dok ona ne počnu da nose odeću odraslih. Odeća dece zavisi od uzrasta tačnije od fizičkog razvoja deteta.
Uprkos tome što se tradicionalna odeća dece Slovaka u Vojvodini menjala prema promenama odeće odraslih, sačuvani su i neki arhaični elementi ili forme odevanja kao npr. delovi odeće koji liče na druge košulje koje nose oba pola.
Danas se tradicionalno dečija odeća smatra trajnim kulturnim dobrom. Njeno poznavanje je “svedočanstvo o životu, radu i uslovima života prošlih generacija.” (katalog izložbe Deca u prošlosti, Slovački narodni muzej, Etnografski institute, Martin, 1986. god., str. 32)
Narodni muzej iz Bačkog Petrovca ima bogatu zbirku dečijih oglavlja Slovaka u Vojvodini. Reprezentativna je, mada ne bogata i zbirka ostale dečije odeće. Na žalost, mnogi su u lošem stanju.
Zapažena je i muzejska zbirka fotografija, koja nam je bila od velike pomoći pri radu na ovoj izložbi.
Kod Slovaka u Vojvodini prvom odećom deteta je bila pelena a posle nekoliko nedelja duga košuljica, koja je duž leđa rasečena. Kada dete postane malo aktivnije, način odevanja se menja. Deca oba pola tada nose haljinice i košulje. Do oko treće godine života, deca nose i posebne kapice - čepček. Ove kapice su bile šivene ili kukičane.
Od oko četvrte godine života, odeća dece se polno diferencira i dečaci nose odeću koja se razlikuje od odeće devojčica.
Kada stasaju za školu deca nose odeću koja je gotovo identična odeći odraslih.
Na promene u kroju i karakteru tradicionalne odeće uticala je fabrička proizvodnja jeftinih materijala a kasnije i širenje konfekcije. Pod uticajem konfekcije, vremenom, tradicionalna dečija odeća Slovaka u Vojvodini nestaje.

Odeća dece u prvih šest meseci života

Čim bi se dete rodilo, povili bi ga u pelene a zatim trakom koju su zvali povojnik čvrsto uvili u jastuk za novorođenče. Čvrsto povezivanje deteta je bilo u funkciji obezbeđivanja pravilnog rasta deteta. Na glavu su mu stavljali kapicu.
Pelene su bile od domaćeg platna. Iznošeno domaće platno je bilo pogodno za pelene jer je često prano pa je bilo i meko. Osim toga, verovali su staro platno ne privlači pažnju i time se dete štiti od uroka i nečistih sila.
Perjani jastuk, u koji je povijano novorođenče, bilo je ukrašavano volanima i vezom, posebno u delu gde je stajala dečija glava.
I kod Slovaka je postojalo verovanje da pelene i dečja odeća ne sme da se ostavlja preko noći napolju jer bi dete imalo nemiran san ili bi se razbolelo.
Zaštita od uroka i uopšte zla, verovalo se, bili su predmeti, odeća ili detalji crvene boje.
Prva košuljica za dete bila je ravnog kroja, otvorena na leđima a vezivala se patljikom na vratu. Košulja je bila duga i imala je duge rukave. Šili su ih od tanjeg kupovnog materijala svetlih boja. Nosila su ih deca do 12 meseci života.
Do treće godine, deca su na glavi nosila kapice. Te kapice su bile sašivene, kukičane ili pletene.
Prvih šest nedelja od rođenja deteta, tačnije od krštenja, majka je sa detetom u sobi bila izolovan širenjem čaršava, plahte koju su zvali kutnica. Ovaj čaršav sastojao se od dve ili tri pole domaćeg platna. Osim što je omogućavala malo privatnosti majci i detetu, verovalo se da su ovako oboje zaštićeni od uroka. Ovakav običaj je sačuvan u nekim slovačkim selima do prvih decenija 20. veka.
Čaršav – kutnicu mlada žena je dobijala od svoje majke ili kume.
Na krštenje su detetu obukli dugu košuljicu od belog pamučnog platna. Na glavi je imalo svečanu kapicu. Dete bi zatim umotali u perjani jastuk specijalno sašiven za krštenje. Taj jastuk bi na putu do crkve prekrili belim vezenim peškirom ili svilenom maramom.

Od šestog meseca života do četvrte - pete godine

Sa oko šest meseci života, dete počinje više da se kreće. Čvrsti povoji sputavaju dečije pokrete i zato decu oslobađaju oblačeći ih u duge košuljice ili haljinice.
Karakteristična za decu do pete godine je haljinica iz dva dela dužine do članaka. Gornji deo haljine se zvao prslučić ili kaputić a donji je bila gusto nabrana suknja. Ova dva dela su bila zašivena na struku ili više, ispod grudi. Prema tome su se razlikovale dve varijante ovih haljina. Gornji deo je na leđima bio otvoren i zakopčavao se dugmićima.
Svečana haljina je bila ukrašena na krajevima suknjice i oko rukava. Osim toga, oko vrata se dodavala kragna od belog šlingeraja – krolik. U prošlosti su siromašne devojčice nosile ovakve haljine do polaska u školu.
Da bi haljinica duže ostala čista, deca su preko nje nosila vrstu kecelje. Ova dečija kecelja je pokrivala ceo prednji deo haljine a zakopčavala se oko vrata i vezivala na leđima u visini struka.
Do polaska u školu, dečaci su nosili i gege, droćke. To su pantalone zašivene za prsluk a otvorenog dela na turu. Takođe, dečaci su nosili pantalone dužine do kolena na tregerima.

Od šeste godine života do konfirmacije (prvog pričešća)

Prelomni momenat u životu dece je polazak u školu. Istovremeno u tom uzrastu se deca intenzivnije uključuju u rad u kući ili na imanju.
Deca u tom uzrastu, ali kod nekih Slovaka i nešto ranije, u četvrtoj godini (posebno u imućnijim porodicama), dobijaju odeću koja je slična odeći odraslih.
U suštini to je pojednostavljena varijanta narodne nošnje kakvu su nosili odrasli članovi zajednice. Ova odeća se šila od starih ili jeftinijih materijala. Na ukrašavanje se nije posebno poklanjala velika pažnja, za razliku od odeće odraslih a posebno momaka i devojaka stasalih za udaju.
Neke delove odeće deca su nasleđivala od starijih sunarodnika.
Devojčice su nosile sve ono što nose i žene izuzev rubača – suknje uz samo telo, preko koje su se oblačile druge suknje. Taj deo odeće devojčica je dobijala kad se zadevojči tj. u 12. godini života.
Dečaci su takođe nosili ono što nose i odrasli muškarci. Prve platnene gaće dečak je dobijao od svoje bake.

Uređenje kose

Devojčicama se od malena kosa nije šišala jer se samo dovoljno duga kosa mogla lepo očešljati i čvrsto splesti. Majke su devojčicama kosu splitale tako da ne moraju da brinu bar nekoliko dana.
Karakteristično i vrlo staro je splitanje kose “na zapletke”, “na vykrutke” ili “na bikule”.
Češljanje na zapletke je bilo zastupljeno u Bačkoj i Sremu: kosa se detetu razdeli u vidu krsta. Najpre se upliće najtanja kosa od razdeljka (putec, chonik, cestička) na jednu i na drugu stranu, prema uhu. Od uha se prebaci i ostatak kose se upliće u dve pletenice, koje se na kraju podižu i na potiljku previju jedna preko druge u neki vid male punđe.
U Banatu je (izuzev Aradac) zastupljeno češljanje na vykrutke: kosa se deli u vidu slova T a zatim se od razdeljka prema ušima čvrsto uvrće. Dodavanjem platnenih traka, vykrutke duže traju. Uvijeni deo kose se prebaci nazad i dalje se upliće sa ostalom kosom u dve pletenice.
Devojčice u Aradacu, u selima Srema i Bačke su češljane i “na bikule“, koje je vrlo slično ”zapletkama”, samo što se kosa ne upliće u male pletenice od čela, već se kosa skupi i upliće od slepoočnica.
Nešto noviji načini češljanja devojčica je uplitanje u dve, tri ili četiri pletenice.
Dečacima se kosa šišala prvi put po navršenoj prvoj godini. Ošišana kosa se bacala u vatru da bi se dete zaštitilo od uroka i zlih sila.
Dečaci su do 12. Godine nosili vrlo kratku kosu i samo malo kosice je ostavljeno napred.

Oglavlja

Dok su sasvim mala (do otprilike treće godine) deca su nosila šivene ili kukičane kapice, čepčeky. Radi se o oglavlju jednostavnog kroja koje se vezivalo ispod brade.
Kapice su bile bogato ukrašene mašnama, čipkom, vezom, perlicama i sl. Posebno su bile ukrašene svečane dečije kapice.
Produžetak ispod vrata naziva se fodra.
Kukičane kapice su imale i donju kapicu od običnog platna, bele ili roze boje za devojčice a plave za dečake.
Za stariju decu nisu postojala specifična oglavlja, već su ta oglavlja bila ista, samo manja, kao i kod odraslih. Dečaci su imali šešire a devojčice marame. Deca su dobijala od roditelja svoju prvu maramu ili šešir, oko četvrte – pete godine. Svečano odevene, devojčice su bile gologlave.
Zimi su devojčice nosile debelu maramu od vune a dečaci kape ili šubaru “astraganku” od jagnjećeg krzna ili imitacije krzna.


Čarape

Čarape za decu su bile bele ili šarene, najčešće od vune. To su ih majke ili bake plele za svoju decu. Za devojčice čarape su bile dužine do kolena a za dečake nešto kraće, do listova.

Obuća

Obuća koja se sačuvala kod Slovaka u Vojvodini iz praslovenskog doba su opanci – bačkori. Ove otvorene opanke sa kaiševima su nosila i deca. Onice ili platnene trake su se uvijale oko stopala a na to bi se obuli opanci.
Vremenom su seoski opančari pravili slične, ali opanke koje su bile više zatvorene.
Deca su ipak češće nosila platnenu ili vunenu obuću – zepe, čarapi, panćuške. Leti bi deca uglavnom bila bosa, najčešće ona predškolskog uzrasta. Starija deca, a posebno ona iz imućnijih porodica nosila su čizme, cipele ili papuče. Zimi su nosili drvenu obuću – klompe, cokule, boti.
Dok su u prošlosti deci obuću izrađivali roditelji ili seoski obućari, pojavom jeftine fabričke obuće, situacija se promenila, posebno posle drugog sv. rata i tradicionalne vrste obuće su nestale.

  • Odev-deti-v-minulosti_01a
  • Odev-deti-v-minulosti_02a
  • Odev-deti-v-minulosti_03a
  • Odev-deti-v-minulosti_04a
  • Odev-deti-v-minulosti_05a
  • Odev-deti-v-minulosti_06a

Korišćena literatura
1. Dr Mila Bosić, Narodna nošnja Slovaka u Vojvodini, Novi Sad, 1987. god.
2. Deti v minulosti, katalog sa izložbe, Slovački narodni muzej – Etnografski institut, Martin, 1986.
3. Encyklopédia ľudovej kultúry Slovenska 1, Veda- vydavateľstvo Slovenskej akadémie vied, 1995.
4. Marta Týrová, Ľudový odev v Hložanoch in: Hložany 1756 – 1986, kolektív autorov, 1986.
5. Vlasta Vinkovičová, Slovenský ľudový odev v Selenči in: Selenča 1758-1998, zb. prác, 1998.
6. Mária Kotvášová, Ľudový odev in: Kovačiaca 1802-2002, zb. prác, 2002.
7. Rudolf Bednárik, Slováci v Juhoslavii, Bratislava, 1964.
8. Mgr. Kliment Ondrejka, Malý lexikón ľudovej kultúry Slovenska, 2003.

Ekspozicije muzeja

expozicie-mvs

Osnovnom obavezom muzeja je čuvati za buduće generacije kolekcije predmeta i koristiti ih za razvoj i proširenje znanja na osnovu proučavanja, vaspitno-obrazovnih aktivnosti, stalnih ekspozicija, privremenih izložbi i drugim naučnim aktivnostima. Ove aktivnosti moraju da budu u skladu sa definisanom linijom i vaspitno-obrazovnim pravcem muzeja.

Galerija Zuzke Medveđ

GZM

Galerija Zuzke Medveđ svečano je otvorena u subotu, 1. jula 1989. Prvu izložbenu ekspoziciju činilo je 54 restauriranih dela Zuzke Medveđ iz dobijenog fonda. Ekspoziciju su sačinjavali portreti, portreti sa narodnom nošnjom, narodno-žanrovske figuralne kompozicije, mrtva priroda, akti i pejzaži.

Narodno graditeljstvo

najstarsy-dom

Spomenik kulture od izuzetnog značaja „Zavičajna kuća“ u Petrovcu je građevina panonskog tipa koje su se gradile od 18. do polovine 20. veka. Kuća je građena tehnikom nabijanja gline i celom površinom je delimično ukopana u zemlju. Krov je na dve vode, napravljen od trske i okrenut zabatom prema ulici. U kući se nalaze predmeti koji predstavljaju tradicionalno prebivalište vojvođanskih Slovaka.

Izložbe MVS

velke zhromazdenie

Slovaci i Velika narodna skupština u…

Slovaci i Velika narodna skupština u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine Autor: MA Jan Đemrovski
plagat za horami2018 tlac 1

Za horami, za dolami – tri storočia…

Pomaly to už budú tri storočia, odkedy na území dnešnej Vojvodiny žijú príslušníci slovenského…
150 rokov divadla

150 rokov divadla v Petrovci,…

05.08.2016 – 31.12.2016 – 150 rokov divadla v Petrovci, dokumentačná výstava autora Vladimíra…

Lista izložbi GZM

3 BIENALE Katalog - 20 DECEMBER 2014

3. bienále slovenských výtvarníkov – amatérov

26.12. – 31.12.2014 – 3. bienále slovenských výtvarníkov amaterov. Kolektívna výstava umelcov z…
2014 R JANDRIC grafiky

Radovan Jandrić – grafiky

10.10. – 11.11.2014 – Radovan Jandrić – grafiky, samostatná výstava pri príležitosti životného…
01 Dni-japonskej-g 0514-00

Dni japonskej kultúry

22.05. – 10.06.2014 Dni japonskej kultúry – výstava ukiyo-e grafík z 18. a 19. storočia, majiteľa…

Iz sadržaja...

23 Ivan-Krizan 1994i

Ivan Križan

Retrospektívna výstava pri príležitosti 50.-tých narodenín autora. 30.09.1994 – 31.10.1994
Default Image

Đula Šanta – Ján Triaška

Dvojvýstava obrazov 10.05.1997 – 25.05.1997
2009 10-Bienale

10. bienále slovenských výtvarníkov v Srbsku -…

Galéria Zuzky Medveďovej oslávila tohto roku 20 činnosti. Založená bola 1. júla 1989 a…
Website by Webmedia