1980 - Materijalna kultura Slovaka u Vojvodini

  • Hmotna-kultura-Slovakov-vo-Vojvodine-01
  • Hmotna-kultura-Slovakov-vo-Vojvodine-02
  • Hmotna-kultura-Slovakov-vo-Vojvodine-03
  • Hmotna-kultura-Slovakov-vo-Vojvodine-04
  • Hmotna-kultura-Slovakov-vo-Vojvodine-05
  • Hmotna-kultura-Slovakov-vo-Vojvodine-06
  • Hmotna-kultura-Slovakov-vo-Vojvodine-07

Slovačka etnička grupa u Jugoslaviji živi duže od dva veka, najviše u Vojvodini – u Bačkoj, Banatu i Sremu.
Slovaci su se u naše krajeve počeli seliti u procesu etničkih migracija evropskog stanovništva, već na početku XVIII. veka, koje su bile posledica socijalno-ekonomskih uslova u to vreme. Snažnija struja migracije je nastanila ove krajeve već polovinom XVIII. veka, i to gospodska imanja u Bačkoj a onda i prostore Vojničke granice Banata i Srema.
Godina 1745 je označena kao početak nastanjivanja slovačkog naroda na prostorima Bačke. Tada je prva grupa slovačkih doseljenika došla na futoško imanje i nastanila deo atara opštine Petrovac. To je bilo ujedno prvo i najbrojnije naselje na prostorima Bačke.

U narednim godinama dolazile su i druge, brojnije grupe porodica slovačkih doseljenika i nastanjivali su naselja u Bačkoj, kao npr. Kulpin, Bajšu, Topolu, Gložane, Selenču, Kisač, Pivnice, Bačku Palanku, Silbaš. Neka od ovih naselja ostali su do danas kao brojnija slovačka naselja sa više-hiljaditim brojem slovačkog stanovništva.
Seobe Slovaka na područje Banata su se odigravale mnogo kasnije, tek krajem XVIII. veka i na početku XIX. veka. Najpoznatija naselja Slovaka u Banatu su Kovačica, Padina, Aradac, Janošik, Biele Blato, Hajdušica, takođe i Vojlovica.
Proces nastanjivanja Slovaka u Sremu se smatra sekundarnom kolonizacijom (osim Stare Pazove) iz slovačkih naselja Bačke. Najpoznatija slovačka naselja u Sremu su Stara Pazova, Boljovce, Erdevik, Dobanovci, Bingulja, Ljuba, Šid, Ilok i Lug.
Prošla su više od dva veka od osnivanja prvih slovačkih naselja na području današnje Vojvodine, što predstavlja dovoljno dugo vremena, da se formiraju pojedine specifične karakteristike narodne kulture – duhovne i materijalne, u odnosu sa kulturom matične zemlje, iz koje su pristigli vojvođanski Slovaci. U novoj sredini, u sredini heterogenog stanovništva je dolazilo kako do zbližavanja, tako i do izolacije, što je dovelo do očuvanja narodne osobenosti doseljenika na ove prostore, koja se kod pojedinaca više-manje sačuvala i do danas.
Slovaci su sa sobom doneli i svoje narodne karakteristike:
-JEZIK, koji se dosta razlikovao od jezika sredine u koju su došli,
-EVANGELIČKU VEROISPOVEST, koja se u velikoj meri razlikovala od katoličke ili pravoslavne veroispovesti,
-Drugačije NAVIKE i OBIČAJE, jedinstvene za slovački narod.
Osim duhovne kulture, doseljenici su sa sobom doneli i niz specifičnosti iz oblasti materijalne kulture, ili su se barem trudili da po uzoru na matičnu zemlju, predmete koriste u novoj sredini. Sa ciljem da sačuvaju svoju tradicionalnu kulturu, većina slovačkog naroda u Vojvodini je do danas sačuvala svoju narodnu svest, jezik, veru i običaje, bez obzira na mnoge društvene i ekonomske promene, koje su uticale na mešanje i međusobne uticaje, kao i zbližavanje naroda i narodnosti Vojvodine. Delimično to možemo videti i na ovoj izložbi.
Značajnim elementom tradicionalne kulture, koju su Slovaci u novoj sredini gajili i čuvali više od dvesta godina, su i materijalni predmeti, narodna nošnja, predmeti iz domaće proizvodnje, zanatlijske proizvodnje i drugih oblasti privrede. Neke od ovih predmeta danas možemo samo delimično da prezentujemo i sačuvamo za buduće generacije.
Zato što je prostor muzeja tesan, odlučili smo se za uređenje interijera, narodnu nošnju, domaću izradu i deo predmeta iz domaćinstva, čiji izgled, ornamenti i kolorit pripadaju slovačkoj etničkoj grupi.
U istoriji materijalne kulture Slovaka vredno pažnje je uređenje interijera sobe i kuhinje sa nameštajem u boji, kao i sa predmetima domaćinstva, koji su najčešće bili odraz standarda stanovništva jednog naselja i koji osom funkcionalnih imaju i karakteristiku estetičke i umetničke vrednosti. To je delo anonimnih narodnih umetnika.
Početno uređenje sobnog interijera doseljenih Slovaka u nove prostore je bilo veoma skromno. U sobi su bili samo oni najosnovniji predmeti, kao što su daske sa „slamenicom“, na kojima je spavala većina ukućana, a onda sto sa klupom, a ređe kovčeg ili orman, koji su služili na čuvanje tada dosta skromnog inventara stanovništva u to vreme.
U XIX. veku i prvih godina XX. veka doseljeno stanovništvo se u potpunosti konsolidovalo a želja za boljim stanovanjem, kao i bolji socijalno-ekonomski uslovi života, omogućili su gradnju kuća od trajnijeg materijala i kupovinu boljeg i brojnijeg nameštaja, pokretnih stvari za više-prostorni tip građe.
Prostorni inventar kuće u prvoj polovini XIX. veka čine: krevet, sto, klupe, retko stolice, onda kovčeg ili orman, čiviluk. Već od druge polovine XIX. veka sastavni deo interijera bila je jednokrilni ili dvokrilni orman, koji je većinom nevesta donosila u miraz. Red farbanih tanjira, koji su krasili zidove seoskih soba i kuhinja davao je konačnu sliku interijera. Pojedina domaćinstva imala su nekoliko stotina farbanih tanjira, koji danas predstavljaju veliku retkost i kod najstarije populacije, poznatih čuvara tradicije.
Veliki broj nameštaja se u to vreme bogato i šaroliko ukrašavao, većinom ornamentima biljaka, ali i životinjskim motivima sa nacrtanim petlom ili pticom i sa ispisanom godinom proizvodnje i imenom vlasnika.
Danas se tako raznobojan nameštaj retko pronalazi u seoskim domaćinstvima, zamenom modernog nameštaja. Stare forme sobnih i kuhinjskih okretnosti, kao što su kovčeg, krevet, orman, klupe, čiviluci, kuhinjski točak ukrašen farbanim tanjirima, kao i starijim formama keramičkog, drvenog i metalnog posuđa, nalaze se u sporednim sobama. Poseduju ih pojedini ljubitelji starina/antikviteta ili se nalaze u muzejskim zbirkama. O tome nam govori i ova izložba materijalne kulture, a tako i muzejska kuća u Bačkom Petrovcu u ulici Branislava Mokića broj 7. Muzejska kuća je iz XVIII. veka, najskorijeg perioda doseljavanja.
Zidovi muzejske kuće su od naboja, krov je od trske, grede su drvene, sa otvorenim ognjištem u kuhinji. Kuća je mala, uska, sa jednim prozorom do ulice. Kuća se razlikuje kako od komšijske kuće, koja će vremenom takođe postati spomenik kulture starog graditeljstva, tako i od ostalih kuća.
To je najbolji način za očuvanje kulturnog nasledstva budućih generacija, koje napuštaju ili su već napustili tradicionalnu kulturu, pre svega u građevinarstvu, gde se sve više primenjuju višespratne kuće, u kojima se osim predmeta materijalne kulture menja i sam način života, kakvim su doskoro živeli naši preci.
Osim predmeta iz domaćinstva, jednim od značajnih elemenata materijalne kulture, koje su Slovaci sve do drugog svetskog rata skoro u potpunosti sačuvali, su i elementi narodne nošnje. Narodna nošnja je često doprinosila ka očuvanju integriteta doseljenika, pre svega u heterogenim naseljima, u kojima su doseljenici predstavljali manjinu.
Novi klimatski i društveno-socijalni uslovi, prvobitno stanovništvo, takođe i različite grupe doseljenika slovačkog stanovništva iz različitih delova Slovačke, uticali su na promene donesene slovačke narodne nošnje i proizveli novi tip nošnje Slovaka iz ovih predela, koja ima specifičan izgled, kolorit veza i primenjenih ukrasnih elemenata, pre svega na ženskoj odeći, svakodnevnoj i svečanoj.
Odeća Slovaka u Vojvodini bez obzira na promene, izazvane određenim uslovima, u mnogim naseljima još uvek ima arhaični oblik i formu, sačuvane skoro dva veka u izolovanim slovačkim ili mešanim naseljima. Bez obzira, što se slovačka narodna nošnja u današnjim uslovima promenila u kroju, materijalu, načinu ukrašavanja pojedinih delova odeće, ipak možemo da razlikujemo nekoliko varijanti istog tipa, nazovimo ga tipom slovačke narodne odeće u Vojvodini. Ovo je tipično za nacionalni i kulturni razvoj u različitim delovima Vojvodine.
Danas u mnogim slovačkim naseljima Bačke, Banata i Srema, pod uticajem savremenog načina života na selu, mlađe generacije stalno više napuštaju , ili su u potpunosti napustili svoju tradicionalnu odeću i preuzimaju savremenu gradsku odeću kao jeftiniju i praktičniju. Verni čuvari tradicionalne odeće i nošnje ostaju samo najstarije generacije.
Domaća proizvodnja vojvođanskih Slovaka je bila specifična kako za muškarce, tako i za žene u domaćinstvu. Naročito je bilo razvijeno uzgajanje i prerada kudelje za sebe i za tržište. Predenje i tkanje kudeljnih vlakana, od kojih su se proizvodili stotine peškira, ćebadi i vreća, je predstavljalo tradiciju. Proizvodi su se prodavali na pijacama.
Od kudeljnog platna su se često proizvodili delovi odeće, koja se nosili i zimi i leti.
Predmete materijalne kulture Slovaka su bogato ukrašavali mnogobrojnim raznobojnim ornamentima, na kojima je dominirala plava, crvena, zelena i roze boja, pre svega značajna na brojnim delovima nameštaja, keramike i drugim predmetima. Višebojnost i raznovrsnost oblika, apliciranih ukrasa na vezu se posebno može videti na delovima ženske i dečije odeće. Na svojim odevnim predmetima žene su već vekovima izražavale sve svoje želje i radosti života, tako da se ženska odeća čuvala kao relikvija i nasleđivala iz kolena na koleno.
Bez obzira, što su Slovaci u Vojvodini čuvali tradiciju, promenjeni ekonomski uslovi i intenzivna urbanizacija sela posle rata, doprineli su ka gubljenju tradicionalnih karakteristika seoskog života.
Predmeti materijalne kulture sa nacionalnim karakteristikama pojedinih grupa se u velikoj meri gube iz života i nalaze svoje mesto u muzeju. Dokazom je i ova izložba, koja će pomoći posetiocima da se podsete na ognjište i toplotu stare kuće, danas već zamenjene višespratnicom.
Kuće starog panonskog tipa ostaju kao svedoci davnih vremena, u kojima su srećno ili nesrećno živeli naši preci.

LITERATÚRA:
Ján Sirácky: Sťahovanie Slovákov na Dolnú zem v 18. a 19. Storočí Bra¬tislava 1966.
Jan Siracki: Slovaci u Jugoslaviji. — Zbornik Matice srpske za društvene nauke 44, Novi Sad 1966.
Rudolf Bednárik: Slováci v Juhoslávii. Bratislava 1966. Tradičná kultúra Slovákov vo Vojvodine. Nový Sad 1973.
Mila Bosićová: Slovenský ľudový odev v Starej Pazove. Stará Pazova 1770-1970. Nový Sad 1972.
Mila Bosić: Slovaci u Vojvodini, njihova tradicionalna nošnja i promene posle drugog svetskog rata. Rad XX kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije. U Novom Sadu 1973. Beograd 1978.
Jozef Štolc: Reč Slovákov v Juhoslávii. Bratislava 1968.


Autor teksta
Mila Bosić
(tekst preuzet iz kataloga Hmotná kultúra Slovákov vo Vojvodine, 1980)

Ekspozicije muzeja

expozicie-mvs

Osnovnom obavezom muzeja je čuvati za buduće generacije kolekcije predmeta i koristiti ih za razvoj i proširenje znanja na osnovu proučavanja, vaspitno-obrazovnih aktivnosti, stalnih ekspozicija, privremenih izložbi i drugim naučnim aktivnostima. Ove aktivnosti moraju da budu u skladu sa definisanom linijom i vaspitno-obrazovnim pravcem muzeja.

Galerija Zuzke Medveđ

GZM

Galerija Zuzke Medveđ svečano je otvorena u subotu, 1. jula 1989. Prvu izložbenu ekspoziciju činilo je 54 restauriranih dela Zuzke Medveđ iz dobijenog fonda. Ekspoziciju su sačinjavali portreti, portreti sa narodnom nošnjom, narodno-žanrovske figuralne kompozicije, mrtva priroda, akti i pejzaži.

Narodno graditeljstvo

najstarsy-dom

Spomenik kulture od izuzetnog značaja „Zavičajna kuća“ u Petrovcu je građevina panonskog tipa koje su se gradile od 18. do polovine 20. veka. Kuća je građena tehnikom nabijanja gline i celom površinom je delimično ukopana u zemlju. Krov je na dve vode, napravljen od trske i okrenut zabatom prema ulici. U kući se nalaze predmeti koji predstavljaju tradicionalno prebivalište vojvođanskih Slovaka.

Izložbe MVS

velke zhromazdenie

Slovaci i Velika narodna skupština u…

Slovaci i Velika narodna skupština u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine Autor: MA Jan Đemrovski
plagat za horami2018 tlac 1

Za horami, za dolami – tri storočia…

Pomaly to už budú tri storočia, odkedy na území dnešnej Vojvodiny žijú príslušníci slovenského…
150 rokov divadla

150 rokov divadla v Petrovci,…

05.08.2016 – 31.12.2016 – 150 rokov divadla v Petrovci, dokumentačná výstava autora Vladimíra…

Lista izložbi GZM

3 BIENALE Katalog - 20 DECEMBER 2014

3. bienále slovenských výtvarníkov – amatérov

26.12. – 31.12.2014 – 3. bienále slovenských výtvarníkov amaterov. Kolektívna výstava umelcov z…
2014 R JANDRIC grafiky

Radovan Jandrić – grafiky

10.10. – 11.11.2014 – Radovan Jandrić – grafiky, samostatná výstava pri príležitosti životného…
01 Dni-japonskej-g 0514-00

Dni japonskej kultúry

22.05. – 10.06.2014 Dni japonskej kultúry – výstava ukiyo-e grafík z 18. a 19. storočia, majiteľa…

Iz sadržaja...

Default Image

Bienále - amatéry

Bienále - amatéry
1996 Narodna-Galeria

„Národná galéria“

Kolektívna tematická výstava portrétov národno-kultúrnych pracovníkov, spisovateľov,…
Kone 1991 1992

Kone

Kolektívna tematická výstava 21.12.1991 – 21.01.1992
Website by Webmedia