Proces izgradnje
Sa nabijanjem zidova se počinjalo od zdrave zemlje, na način da se prvo uklonio gornji sloj humusa. Ponekad su se radili temelji na “dva šufa” – otprilike 60cm. Zidovi su se između dve daske nabijali “kujanicama” od sastružene gline iz jame, koja se iskopala na dvorištu ili, kada se gradilo više kuća, glina se nosila iz jama iza sela. Ovako se nabijalo sve po tavanicu. Zidovi su se onda sušili na suncu. Nabijeni zid je bio debeo zbog toga, da zimi štiti od hladnoće a leti od vrućine. U ugaoni deo zidova su se stavljali snopovi trske, da se zid poveže. Nakon sušenja su se sekli otvori – prozori i vrata, za koje su se već prilikom nabijanja postavile snažne grede od hrasta, duda ili bagrema. Otvori su se morali seći sekirom, zbog jačine materijala.
Na uzdužne zidove su se poprečno postavljale letve, udaljene od sebe otprilike 1m. U prednjoj i zadnjoj sobi po sredini, ispod ovih letvi, postavljena je bila glavna noseća greda. Na letve se nabacao deblji sloj trske, na koji se sipala glina, ponekad i do 20cm debljine. Sa donje strane, trska je bila namazana razređenom glinom.
Na krajeve ovih letvi su se montirali rogovi, na koje su se uzdužno montirale okrugle palice a na njih se žicom hvatala trska. Glavni sloj deblje trske se još popunjavao tanjim slojem trske. Na kraju se uplela “pletenica” i krov je bio gotov. Zidovi su bili malterisani isto kao i tavanica a nakon toga krečeni na belo. Glavna greda je morala biti obmotana platnom, koje se lepilo testom, da kreč ne bi otpao.
Pod se mazao vodom, u kojoj je bila mešavina zemlje i kravljeg izmeta. Zabat je takođe bio zatvoren trskom, ili daskama koje su se krasile raznim ornamentima.
Kao zanimljivost bio je glineni petao na dimnjaku koji se uzdizao nad otvorenim tremom. Više je ličio na goluba a njegova namena, po priči, bila je štititi kuću od požara.
Danas, ova građevina daje mogućnost da se shvati veza između savršene namene, napredne konstrukcije i jednostavnošću lepote.
Jasno je i sasvim očigledno, da su naši preci gradili kuće na različit način od onih koje su ostavili iza sebe u Slovačkoj. Konstrukcija, forma i materijal su se adaptirali po potrebi i nameni. To govori o različitosti talenata i veštini naših predaka, zato što su se svi ovi radovi pre svega radili bez pomoći drugih.
Autor teksta:
Pavel Bađonski
