Period kolonizacije u panonskoj regiji u 18.-20. veku

Svuda, gde su se nastanili slovački kolonisti u ovom regionu, njihova mesta stanovanja imala su privremen karakter. Osim zemunica, sledećim i vrlo čestim rešenjem su bile građe od trske. Razlog, zbog kojeg su kolonisti svoje prve stambene i privredne građe pravili od trske i pruća, kojima su pleli kolčanu konstrukciju građe, imalo je više uzroka. U to vreme, to je bio najdostupniji i svugde prisutan stambeni materijal. Veliki uticaj imala je i činjenica, što nisu svi kolonisti hteli da se nastane odmah na prvoj ciljanoj lokaciji. Ali najbitnijim razlogom je bila činjenica, da su u močvarnim nizinama, koje su često bile pod vodom, sa nedostatkom šumskog čestara, pletene građe sa kolčanom konstrukcijom dobro odolevale vodenim elementima i po oštećenju su se lako mogli popraviti.
U procesima ponovne kolonizacije ovog regiona, za najznačajnije inicijative se smatraju sušеnje močvara, regulacija reka i građenje vodenih kanala.
Od polovine 18. veka, na celom prostoru ovog regiona (Panonije), su se počeli graditi kuće gotovo isključivo od gline. U procesu građenja glinenih kuća su se koristila tehnološka rešenja, koja se u slovačkom jeziku nazivaju istovar (vykladanie), nabijanje (nabíjanie) i zidovi od valjaka.
Više indicija govori, da slovački kolonisti nisu svoje znanje o glinenoj gradnji doneli iz rodnih krajeva, ali su se sa njome upoznali tek po naseljenju u ovaj region. U vreme njihove seobe, ne samo u severnim, ali i u južnim krajevima srednje Slovačke se za gradnju skoro isključivo koristilo drvo.
Za mlađu tehniku glinene građe se na ovom podneblju označava tehnika nabijanja/naboja. Evidentirana su bila dva načina građevinskog rešenja za pričvršćivanje i podizanje dasaka, između kojih se glina nabijala. Kod starijeg i po celom regionu poznatom načinu su se daske, koje su određivale širinu zida na 50-60 cm, sa obe strane oslanjale na 3-4 metra dugačke stubove, ukopane u zemlju. Novo rešenje se označava nazivom „jarmo“.
Tehnologija glinene građe panonskog tipa kuće nije iscrpljena tehnikama njenih zidova. One predstavljaju dominantnu, i u istom smislu karakteristiku koja ih određuje. Međutim, glina je imala u ovom geografskom regionu i njemu određenom tipu kuće mnogo širu primenu. Bez toga da se spomenu i druge mogućnosti glinenih konstrukcija, ne bi smo bili u mogućnosti da razumemo specifičnost i kulturno-istorijsku poruku kuća i tvorevina za stanovanje, u kojima se odvijao život slovačkih i mnogih drugih kolonista i njihovog potomstva.
U panonskom tipu (vrsti) kuća, su se glinene tehnologije primenjivale i na interijer. Kako u završnim radovima na zidovima, tako i na patosu. Osim toga i u mešanju materijala i kod oblikovanja mnogih trodimenzionalnih elemenata interijera i pokućstva. To se odnosi naime na tehnološko-konstrukciono rešenje peći, ognjišta, glinenih isturenih delova za sedenje i spavanje i za pokrivanje kuće.
Kako je velika dragocenost drva u ovom regionu prouzrokovala, da su slovački kolonisti umesto drva kod izrade svojih kuća morali koristiti druge vrste građevinskog materijala – trsku, pruće i glinu, nedostatak drva za ogrev ih je primorao da osvoje nova rešenja i način građenja peći. Podsetimo se, da su se u vreme selidbe Slovaka na ove prostore, u šumskim predelima južnog dela srednje Slovačke u 18. i 19. veku, u tadašnjim kućama nalazila peć sa otvorenim ognjištem, koja je bila postavljena u zadnjem ćošku sobe kod ulaza iz ulazne prostorije – kuhinje. Pošto je peć bila izgrađena od kamena, imala je debele, otprilike 20-25 cm široke zidove, ne samo bočne, nego i iznad kamenog svoda prostora za grejanje. Pokazalo se, da peć sa ovakvim tehnološkim rešenjem i oblikom, u uslovima ovih prostora, nije bilo moguće iskoristiti. Uglavnom zbog toga, što se u ovim predelima zbog nedostatka drva moglo, ili tačnije moralo grejati sa drugim ogrevom, koje je bilo dostupno. U zemljoradničkim domaćinstvima su to pre svega bile poljoprivredne kulture. Tačnije to, što im je od berbe ostalo kao nus proizvod – pre svega slama i kukuruzne zetke. Pošto ovakav tip ogrevnog materijala ima značajno nižu ogrevnu vrednost od drva, a gori dugim plamenom, za razliku od drva, koje ima veću kaloričnu vrednost i gori kratkim plamenom, sve ovo se moralo razmotriti pri građenju peći. I u formi oblika i korišćenja određene tehnologije. Tako da su slovački kolonisti kod gradnje svojih stanova, umesto nekad korišćenih peći sa debelim zidovima od kamena u obliku nisko postavljene prizme, počeli sa gradnjom peći u obliku stojećih i visokih kupa ili piramida, sa od prilike 5 cm tankim plaštom. Možemo opravdano da pretpostavimo, da su slovački kolonisti ovaj tip peći osvojili kao kulturnu pozajmicu od tamošnjeg mađarskog autohtonog stanovništva.
Za ovakav tip peći, Slovaci imaju naziv seoska/paorska peć. Slobodan prostor između peći i zidova sobe nazivaju surdik, češće kuckov, kucov. Koristila su ga deca za spavanje.
U okruženju Slovaka doseljenika, nije bilo slučaja, da se peć loži u sobi. Od samog dolaska, kolonisti su po uzoru na starosedeoce – Mađare, gradili peći sa čeljustima, odnosno sa manipulativnim otvorom postavljenim pod otvorenim dimnjakom u zadnjem delu predsoblja. Ispred čeljusti nalazilo se ognjište, koje su zvali i patka, na kojem se kuvalo na otvorenoj vatri. Kasnije su se za ove potrebe gradili zidani šporeti/šparheti.
Patos, takođe nazivan i dno, dno u sobi ili zemlja u sobi, je bio do polovine . veka od gline. Patos se pravio na sličan način, kao pri nabijanju zidova. Onda se površina patosa premazala blatom i izglancala. Najmanje jednom ili dva puta u nedelji su žene patos popravljale. Slovačke domaćice imale su običaj svako jutro počistiti patos. Da se ne bi dizala prašina, zemlja se najpre nakvasila vodom. Za polivanje su koristili šolju sa jednom ili više rupa (polievač).
U periodu od polovine 18. veka do polovine 20. veka na prostorima ponovno nastanjene Velike ugarske nizije, glinene građevinske tehnologije zauzeli su dominantnu poziciju do te mere, da su postale jedan od glavnih elemenata panonskog tipa kuće. Ovi građevinski postupci su postali ne samo značajnim tehnološkim, nego i stilskim principom. Postali su organskim elementom panonskog kulturnog arhetipa, kao i panonskog načina života.


Odlomci teksta iz časopisa „Dolnozemsky Slovak“
(autor tekstu: Ján Botík, Glinene građevinske tehnologije u period kolonizacije dela panonskog prostora u 18. – 20. veku, str. 46-47-48-49).

Ekspozicije muzeja

expozicie-mvs

Osnovnom obavezom muzeja je čuvati za buduće generacije kolekcije predmeta i koristiti ih za razvoj i proširenje znanja na osnovu proučavanja, vaspitno-obrazovnih aktivnosti, stalnih ekspozicija, privremenih izložbi i drugim naučnim aktivnostima. Ove aktivnosti moraju da budu u skladu sa definisanom linijom i vaspitno-obrazovnim pravcem muzeja.

Galerija Zuzke Medveđ

GZM

Galerija Zuzke Medveđ svečano je otvorena u subotu, 1. jula 1989. Prvu izložbenu ekspoziciju činilo je 54 restauriranih dela Zuzke Medveđ iz dobijenog fonda. Ekspoziciju su sačinjavali portreti, portreti sa narodnom nošnjom, narodno-žanrovske figuralne kompozicije, mrtva priroda, akti i pejzaži.

Narodno graditeljstvo

najstarsy-dom

Spomenik kulture od izuzetnog značaja „Zavičajna kuća“ u Petrovcu je građevina panonskog tipa koje su se gradile od 18. do polovine 20. veka. Kuća je građena tehnikom nabijanja gline i celom površinom je delimično ukopana u zemlju. Krov je na dve vode, napravljen od trske i okrenut zabatom prema ulici. U kući se nalaze predmeti koji predstavljaju tradicionalno prebivalište vojvođanskih Slovaka.

Izložbe MVS

150 rokov divadla

150 rokov divadla v Petrovci,…

05.08.2016 – 31.12.2016 – 150 rokov divadla v Petrovci, dokumentačná výstava autora Vladimíra…
Hermanov brloh Hermanova jazbina Celje 1a

2016 - Narodeniny v Hermanovom brlohu –…

17.02.2016 – 10.03.2016 – Narodeniny v Hermanovom brlohu – Detské múzeum, Celje, SlovínskoAutorka…
01 MVS Slovenska izba Kombinacia 2015 1

2015 - Slovenská izba, Poznáte ma? Odev…

07.08.2015 - 31.12.2015 – Slovenská izba, Poznáte ma? a Odev detí v minulosti Slovákov vo Vojvodine…
Pozvanka Pozivnica Belehrad MVS 2015

2015 - Výstava Slovenského ľudového…

04.08.2015 o 19.00 hod. Etnografické múzeum v Belehrade

Lista izložbi GZM

3 BIENALE Katalog - 20 DECEMBER 2014

3. bienále slovenských výtvarníkov – amatérov

26.12. – 31.12.2014 – 3. bienále slovenských výtvarníkov amaterov. Kolektívna výstava umelcov z…
2014 R JANDRIC grafiky

Radovan Jandrić – grafiky

10.10. – 11.11.2014 – Radovan Jandrić – grafiky, samostatná výstava pri príležitosti životného…
01 Dni-japonskej-g 0514-00

Dni japonskej kultúry

22.05. – 10.06.2014 Dni japonskej kultúry – výstava ukiyo-e grafík z 18. a 19. storočia, majiteľa…

Iz sadržaja...

Jan-Chlpka 2013

Ján Chlpka

Samostatná výstava obrazov. 20.10.2013 – 17.11.2013
2012 Jan-Husarik

Ján Husárik: Smäd

Samostatná výstava obrazov pri príležitosti životného jubilea (70. rokov života).…
Website by Webmedia