Prilikom 20-te godišnjice osnivanja i rada
Likovna umetnost slovačkih autora u Vojvodini ima dugu i kompleksnu tradiciju. To je oblast kulture, koja još uvek nije dovoljno i stručno proučena.
Davno, početkom osamdesetih godina prošlog veka u petrovačkoj galeriji Blatno, svoje pionirske korake uradila je grupa mladih entuzijasta. Ponudili su novu formu i sadržinu. Evidentno je kvalitativno pomeranje, i prisustvo novih poetika. Moderno koncipirane izložbe i provokativne prezentacije stvaranja aktuelnih slovačkih umetnika, bile su izgleda skandalozne. Bila su to vremena, kada su se branile proživljene vrednosti, zasnovane na tradicionalnoj etno-kulturi. Dominirao je populizam, da li kao ponavljanje socijalističkih ideja o obaveznoj masovnosti u kulturi, ili je to jednostavno bio primitivan strah od nečeg novog, nepoznatog. Princip populizma stajao je kao Damoklov mač iznad glava pojedinaca – koji su u to vreme bili stvarnom progresivnom elitom.. sva sreća, da je upravo ta ”blatnovska” grupa preživela maltretiranja i napade branitelja kvazi-socijalističkih ideologa i nastavila raditi u novoosnovanoj Galeriji Zuzke Medveđ, 01. jula 1989 godine.
Likovni imetak Zuzke Medveđ je postao matična, dakle primarna sadržina aktivnosti galerije, ali ni u kojem slučaju jedina. Već na samom početku se radilo profesionalno i stručno. Galerija je otvorila vrata umetnicima raznih profila i pravaca. Prezentovali su se dela akademskih umetnika ali i naivnih i amatera. U novembru 1991 godine u galeriji je bilo otvaranje 1. bijenala slovačke vojvođanske likovne umetnosti. Do danas je ovo najveća prezentacija slovačkih akademskih i afirmisanih umetnika van granica Slovačke. Inicijativom časopisa za literaturu i kulturu “Nový život” Bijenale je dobilo propratnu manifestaciju – Likovno savetovanje, koje je vremenom postalo jedini stručni simpozijum o likovnoj umetnosti. Na savetovanju se dodeljuju dve nagrade. Nagrada K. M. Lehotskog za najlepšu izložbu između dva bijenala i nagrada Kirila Kutlika za životno delo. Bijenale je postalo tradicionalna umetnička manifestacija, poznata ne samo u Petrovcu, ali gostovalo je i u Novom Sadu, Beogradu, Kikindi. U galeriji su gostovali mnogi afirmisani srpski umetnici, umetnici iz Slovačke, Australije, Kanade ...
Fundus galerije ima preko 1000 slika, crteža i skica. Osnovna delatnost galerije je izložbeno-dokumentarna.
Navedena knjiga je logičnim nastavkom prve, štampane prilikom 10. godišnjice GZM. Nova knjiga bi uključila sledećih 10 godina uspešnog i bogatog rada galerije i postala bi redak dokument i svedočanstvo vremena.
mr Pavel Čanji, akademski slikar - grafičar
